Treća radionica „Cirkularna ekonomija – nordijska iskustva“ koju sprovode ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske održana je u Naučno-tehnološkom parku Niš.

Radionica je održana sa nemerom da se podigne svest  lokalnih partnera o važnosti cirkularne ekonomije i da se kroz prenošenje nordijskih iskustava podrži Srbija u sprovođenju principa cirkularne ekonomije.

– Naša namera je da diskutujemo o tome kako je važno povezati i integrisati različite investicije u razvoju jednog grada – upravljanje otpadom i otpadnim vodama. Osim švedskih kompanija, na principima cirkularne ekonomije posluju i one kompanije koje rade u Srbiji, a osnovane su u Nišu, kao što je Flamma System – rekla je Karin Makdonald, Direktorka Razvojne saradnje Švedske pri ambasadi u Srbiji.

Ona je dodala da zeleni otpad i mulj mogu biti resursi, samo ako se njime pravilno upravlja, u čemu će im pomoći „zelene investicije“.

Švedska ima dugogodišnju saradnju sa Nišom u pripremi projekta za postrojenje za prečišćavanje voda. Postrojenje će sprečavati ispuštanje 30 miliona tona otpadnih voda u Nišavu svake godine, a kroz tretman mulja proizvedeni biogas moći će da se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije.

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski rekla je, posle sastanka sa ambasadorima nordijskih zemalja, da je važno što pohvale stižu od zemalja koje imaju veliko iskustvo u cirkularnoj ekonomiji.

– Na dobrom smo putu da pređemo sa linearne na cirkularnu ekonomiju i da polako, ali sigurno promenimo svest građana o životnoj sredini – rekla je Sotirovski.

Ona je dodala da je Niš na korak do raspisivanja međunarodnog tendera za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda.

Govoreći o cirkularnoj ekonomiji kao važnoj temi koja se tiče svih građana, jer su resursi ograničeni, ambasadorka Danske u Srbiji Nj. E. Suzane Šajn rekla je da smo „do sada živeli u linearnoj ekonomiji – stvari smo koristili, bacali i kupovali nove, vodu koristili i ispuštali prljavu vodu“. Ona je dodala da to nije put kojim treba da idemo napred, već da ekonomija treba da bude cirkularna.

– Cirkularna ekonomija nije nešto ekskluzivno samo za jednu grupu, već je nešto što je važno za svakog od nas, za opštine, gradove, region i vlade – rekla je ambasadorka Šajn i čestitala Gradu Nišu na preduzimanju koraka ka izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Nordijske zemlje imaju dugogodišnje iskustvo u inovativnim rešenjima i ulaganjima na lokalnom nivou za razvoj pametnih gradova u kojima se izazovi pretvaraju u mogućnosti – otpad postaje resurs, a voda, otpad i energija rešavaju se kroz integrisani način.

Pomoćnica ministra zaštite životne sredine Sandra Dokić, pratila je projekat „Cirkularna ekonomija-nordijska iskustva“ od početka i učestvovala na svim konferencijama u gradovima u Srbiji. Ona je ocenila da je važno što su konferencijama obuhvaćene sve značajne oblasti – biorazgradiv otpad, upravljanje otpadom i upravljanje otpadnim vodama.

– To je sve veoma važno za Srbiju i važno nam je da uzmemo primere dobre prakse koje postoje u Evropi. Značajno je što imamo podršku nordijskih zemalja, što su oni prepoznali da je u Srbiji momenat da se o tome priča, da se obiđu ta četiri grada, da se podele iskustva i uključe njihovi eksperti – rekla je Sandra Dokić i dodala će Ministarstvo zaštite životne sredine uvek podržavati slične inicijative.

Posle konferencija održanih u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, projekat „Cirkularna ekonomija – nordijska iskustva“ imaće četvrtu, završnu konferenciju u Privrednoj komori u Beogradu.

Partneri na projektu „Cirkularna ekonomija-nordijska iskustva“ su: Nordijska poslovna alijansa, Privredna komora Srbije, NALED, Grad Niš, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i Naučno-tehnološki park Niš.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Kako mulj i zeleni otpad ponovo mogu biti korisni resursi?