Klimatske promene predstavljaju globalni problem protiv kog moraju da se bore sve zemlje na svetu. One bi, ukoliko ne dođe do promena, do 2050. godine mogle da primoraju preko 200 miliona ljudi da napuste svoje domove zbog visoke emisije štetnih gasova i razlike u razvijenosti, izveštaj je Svetske banke.

Autori ovog izveštaja ispituju kako bi promene poput nestašice vode, porasta nivoa mora i smanjenja produktivnosti useva mogle da dovedu do globalnih migracija, tj. do "klimatskih migranata", te predstavljaju tri različita scenarija.

Prema najlošijem scenariju, predviđa se da bi 216 miliona ljudi migriralo unutar svojih zemalja u šest regiona kao što su Latinska Amerika, Istočna Evropa i Centralna Azija, Podsaharska Afrika, Severna Afrika, Južna Azija i Istočna Azija i Pacifik zbog nejednakog razvoja i emisije štetnih gasova. Najugroženija je Podsaharska Afrika gde bi u okviru granica zemalja ovog regiona bilo do 86 miliona migranata.

U Južnoj Aziji bi skoro polovina "klimatskih migranata" bila u Bangladešu, teško pogođenim neuspelim usevima i poplavama gde se predviđa kretanje gotovo 20 miliona ljudi.

Severna Afrika bi prema istraživanju imala najveći udeo ljudi koji se sele u odnosu na ukupan broj stanovnika i ovde se predviđa kretanje 19 miliona ljudi, tačnije oko 9 odsto populacije.

U najboljem slučaju, ukoliko se smanji emisija štetnih gasova i uspostavi održivi razvoj, ukupan broj migranata bi mogao biti manji za 80 odsto u odnosu na najgoru moguću situaciju. I pored toga, broj lica koja bi se preselila bio bi oko 44 miliona.

Agroinfo.rs

Klimatske promene i razlike u razvijenosti mogle bi da dovedu do migriranja preko 200 miliona ljudi u budućnosti