Klimatske promene predstavljaju veliki problem sa kojim se susreće čitava planeta. Ukoliko želimo da u budućnosti živimo u zdravoj i čistoj sredini, onda borba protiv klimatskih promena mora biti ozbiljna i dugoročna.

Kao društvima i ekonomijama, u suočavanju s klimatskim promenama, potrebni su nam široka saradnja svih sektora i društvenih grupa, hrabrost da sprovedemo svoje ideje i optimizam da zajedno možemo da promenimo stvari – jedan je od zaključaka onlajn panela posvećenog zelenoj tranziciji u uslovima klimatske krize, koji je održan u saradnji svetske organizacije za zaštitu prirode WWF i Privredne komore Srbije.

Na panelu su predstavljene politike i mere zelene tranzicije koje se uspešno sprovode u Velikoj Britaniji i Švedskoj, a koje su integrisane i u aktivnosti koje vlade ovih zemalja podržavaju u Srbiji. Svoju dobru praksu u domenu zaštite životne sredine predstavili su predstavnici korporativnog sektora, kompanije Coca-Cola i IKEA, kao i dva domaća startapa – WoolAPack, koji je kao zamenu za stiropor razvio ambalažu za hranu od vune, i Dr. Knight, inovator uređaja koji upija boju iz odeće sprečavajući tako da ona dospe u reke.

Panel je organizovan u okviru projekta “Da nam klima štima”, koji WWF u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske.

Klimatske promene su ušle u naše domove i naše novčanike – direktna šteta od klimatskih promena u Srbiji od 2000. godine procenjuje se na više od 7 milijardi evra, kažu u Privrednoj komori.

– Zato su zelena tranzicija i zelena ekonomija postale strateški ciljevi ove najbrojnije poslovne zajednice u Srbiji. Poslovni sektor igra važnu ulogu u prilagođavanju i jačanju otpornosti na klimatske promene, a sve kompanije u svojim poslovnim planovima treba da imaju poslovne planove koji u fokus stavljaju zaštitu životne sredine i odgovor na klimatske promene – kaže Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju.

– Saradnja između Privredne komore Srbije i WWF dolazi u vreme kada cela planeta prolazi kroz pandemiju COVIDA i u kriznom trenutku otvara se velika prilika za promenu modela poslovanja. Naše kompanije su sve više okrenute potrebama lokalne zajednice, solidarnosti i pomoći najugroženijim grupama kao i zaštiti životne sredine i biodiverziteta. Upravo na ovom polju kreiramo našu saradnju za budućnost kako bi privatni kapital više podržao misiju zaštite biodiverziteta i naša očekivanja od saradnje su velika – kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju.

Inkluzivno i inovativno su koncepti na kojima počiva zelena tranzicija u Švedskoj, kaže Ida Rojtersverd, prva sekretarka Ambasade Švedske, rukovodilac programa za zaštitu životne sredine. Zelena tranzicija, koja treba da bude pravična i da nikog ne izostavi, prioritet je švedske vlade, a kao najveći donator na planu zaštite životne sredine u Srbiji, Švedska je posebno fokusirana na oblasti poput upravljanja otpadom i obrazovanja mladih i ranjivih grupa o klimatskih promenama.

Velika Britanija zelenu tradiciju vidi kao novu ekonomsku priliku i za sopstvenu i za globalnu privredu. U Srbiji sarađuje sa organizacijama civilnog društva na definisanju politika vezanih za životnu sredinu. Za svaku ekonomiju najskuplje je ako ne preduzima ništa da se prilagodi uslovima klimatske krize, kaže Kristofer Li, drugi sekretar Ambasade Velike Britanije za trgovinu, ekonomiju i životnu sredinu.

Predstavnica kompanije Coca-Cola sistema Tisa Čaušević kaže da neka od oprobanih rešenja sa svetskih tržišta ova kompanija primenjuje i u Srbiji. Podržava saradnju sa prevoznicima koji kao gorivo koriste prirodni gas, čime se smanjuju štetne emisije, a u središtu pažnje je tretman otpadnih voda uvođenjem inovativnih tehnoloških procesa, i optimizacijom postojećih.

– Ali, nema smisla ako smo jedini koji to rade, zato je saradnja sa svima drugima koji koriste vodne resurse najbolje rešenje – kaže Čaušević.

Ikeu zanima ne samo da proizvede čiste proizvode nego i da prati kakav uticaj oni imaju na životnu sredinu i dok ih kupci koriste, kaže Aldo Lele iz ove kompanije. Danas se 86 odsto ambalaže i drugog otpada iz Ikeinih prodavnica reciklira, a do 2030. godine svi dobavljači ove kompanije moraće da koriste isključivo obnovljive izvore energije.

Melina Kalagasidis Krušić iz startap kompanije Dr. Knight kaže da u naučnoj zajednici Srbije postoji veliki broj ljudi koji rade na nalaženju i razvijanju rešenja za ublažavanje klimatskih promena i da je bitno i u uslovima klimatske krize stalno postavljati pitanje kako nauka može da pomogne industriji.

Nikica Marinković iz kompanije WoolAPAck svojim proizvodom za pakovanje hrane od prirodnih materijala zamenjuje stiropor, koji je zabranjen u više od 100 gradova SAD. WoolAPack izvozi na američkog tržište, a nedavno je pozvan da se uključi u kampanju za zabranu upotrebe stiropora i u Njujorku.

– Klimatska kriza ugrožava biljni i životinjski svet, koji je osnova budućnosti za ljude, prirodu i privredu. Ovim razgovorom smo hteli da pokažemo kako velike međunarodne kompanije i startapi mogu da, s jedne strane, na održiv način koriste prirodne resurse i smanje svoj ekološki otisak i, s druge, doprinesu razvoju novih poslovnih inicijativa koje mogu da ubrzaju zelenu tranziciju. Potrebno je da svi zajedno delamo odmah i da imamo ambiciozne ciljeve – kaže Duška Dimović iz WWF.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Klimatske promene našoj zemlji nanele štetu od 7 milijardi evra