Malinama veću štetu nanela suša nego grad

Foto: Unsplash

Foto: Unsplash

Malini ove godine suše i grad prave velike probleme. Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je da će ove godine rod malina biti najviše oko 30.000 tona, što je oko 30 odsto od prosečnog roda od oko 82.000 tona, a da je suša više uništila rod i stablo od grada.

Ove godine u Srbiji možemo očekivati maksimalno oko 30.000 tona malina što je oko trećinu prosečnog prinosa u Srbiji – rekao je Radović za agenciju Beta.

On je dodao da je u ivanjičkom kraju i na jugu Srbije suša sa tropskim temperaturama od 35 do 40 stepeni trajala 20 dana i da se plod maline sušio, pa je od toga veća šteta nego od nevremena i grada koji je padao u više navrata.

Radović je kazao da je suša oslabila korenov sistem i da su izdanci ostali nerazvijeni, pa se šteta na malinjacima neće završiti ove godine, već će se provlačiti i narednih pet.

– Ako želimo da uzgajamo i izvozimo maline kao do sada, malinjaci se moraju obnoviti jer se od sadašnjih ne može očekivati veći prinos – rekao je Radović i dodao da treba iskoristiti subvencije države za obnovu malinjaka, sadni materijal i ogradu koje iznose i do 90 odsto investicije.

Član Upravnog odbora Asocijacije proizvođača malina i kupina Zoran Stojanović rekao je da je kupina ove godine manje oštećena jer je bila zelena u vreme suše i da proizvođači koji su imali mogućnosti da navodnjavaju gotovo da nisu imali štete.

Stojanović je kazao da je cena kupina koje se prodaju u gajbama na veliko od 100 do 120 dinara i da je prihvatljiva, a da je ekstra prva klasa koja se bere u posude od po pola kilograma od 250 do 270 dinara, ali da je takva berba skupa.

– Berba najkvalitetnije kupine za luksuzna pakovanja je spora jer se mora birati zdrava kupina koja ne sme pustiti sok i to se ne isplati ni po takvoj ceni – rekao je Stojanović.

Dodao je da je u nekoliko poslednjih godina 70 odsto kupine u Srbiji iskrčeno jer su proizvođači bili nezadovoljni bagatelnim cenama od 30-40 dinara za kilogram, kao prošle godine, tako da je od oko 5.000-6.000 hektara zasađenim kupinama to voće danas opstalo na oko 1.500 hektara.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Malinama veću štetu nanela suša nego grad

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Tržnica u centru Kaira, a na njoj ponuda - malina iz Arilja, borovnica iz Šapca, šljiva iz Osečine ili jabuka iz Topole.

Gde i kako nastaje padavina za koju kažemo da je nepogoda jer nanosi velike štete poljoprivredi?

Maslinovo ulje je poskupelo zbog velike suše od prošle godine u Španiji, gde se proizvodi oko 40 odsto maslinovog ulja

Po proizvodnji maline Srbija je u 2022. godini ostvarila treće mesto na globalnom nivou, odmah iza Rusije i Meksika.

Spretniji berači se sa vlasnikom dogovaraju o zaradi po ubranom kilogramu, pa njihova zarada zavisi od umeća, brzine ruku i od toga koliko ko može da podnese rad na visokim temperaturama.

Pšenicu i druge useve ugrožava trenutni nedostatak vlage što usporava rast biljaka, ali iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije kažu da stanje još uvek nije alarmantno.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета