Srbija je 52. među 113 zemalja po Globalnom indeksu sigurnosti hrane koji je objavio britanski nedeljnik Economist.

Sa ukupnom ocenom 63,2 Srbija je od evropskih zemalja bolje rangirana jedino od Ukrajine koja je na 54. mestu.
 
Druge zemlje Zapadnog Balkana nisu obuhvaćene istraživanjem Economist Intelligence Unit-a (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama.
 
Srbija je najbolje rangirana po pristupačnosti hrane, na 31. mestu, sa ocenom 83,2. U kategoriji kvaliteta i bezbednosti hrane je na 39. mestu, a u kategoriji prirodnih resursa i otpornosti na 72. mestu.
 
U kategoriji dostupnosti hrane Srbija je na 99. mestu, s prosečnom ocenom 43,9.
 
U odnosu na 2012. godinu, kada je objavljen prvi Indeks, Srbija je poboljšala ukupnu ocenu za 9,1.
 
Srbija je najvišu ocenu (100) dobila za programe za bezbednost hrane i nutricionističke standarde. Takođe je dobro ocenjena po udelu stanovništva koje je ispod globalne granice siromaštva (89,5), po promeni prosečnih rashoda za ishranu (89), po dostupnosti mikronutrijenata (85,9), po bezbednosti hrane (82) i po gubicima hrane (78,3).
 
S druge strane, nestabilnost poljoprivredne proizvodnje i ispunjvanje obaveza u pogledu sigurnosti hrane i politike pristupa hrani ocenjeni su u Srbiji nulom.
 
Od 2012. do 2018. godine Globalni indeks sigurnosti hrane beležio je konstatno poboljšanje na globalnom nivou, ali je 2019. i 2020. zabeleženo pogoršanje. Pandemija korona virusa još više je pokazala zašto je važno ispitati osnovne pokretače bezbednosti hrane.
 
Na vrhu liste su Finska (85,3) i Irska (83,8), a iza njih su Holandija, Austrija i Češka. SAD su na 11. mestu, a Nemačka deli 13. mesto sa Novim Zelandom, Danskom i Italijom.
 
Od zemalja izvan Evrope u prvih 10 su samo Izrael (8. mesto) i Japan (9. mesto).
 
Najlošije ocenjeni su Jemen, Sudan i Zambija.
 
Više od polovine zemalja je smanjilo siromaštvo od 2012. godine, a neke, posebno u Aziji, zabeležile su izuzetan napredak. Najveća poboljšana su u Kini, Mjanmaru i Indoneziji.
 
Ipak, u 20 zemalja je poraslo siromaštvo od 2012., a pandemija bi mogla da ugrozi uspehe postignute u smanjenju siromaštva tokom protekle dve decenije.
 
Prvi podaci pokazuju da su pandemija i mere ograničavanja javnih aktivnosti imale nesrazmeran uticaj na ekonomski ranjive grupe i stanovnike ispod granice siromaštva.
 
U gradskim sredinama, radnici u sivoj ekonomiji i migranti su pogođeni poskupljenjem hrane, a manji poljoprivrednici su bili izloženi neizvesnosti prihoda i ishrane.
 
Indeks ove godine prvi put sadrži kategoriju „Prirodni resursi i otpornost“, u kojoj se prikazuje uticaj klimatskih promena na ukupnu sigurnost hrane.
 
– Ova promena u metodologiji objašnjava istinsku pretnju klimatskih promena po sigurnost hrane i potrebu da one postanu sastavni deo izgradnje otpornosti u globalnom prehrambenom sistemu – navedeno je u saopštenju.

Izvor:agrosmart.net

Na Globalnom indeksu sigurnosti hrane Srbija je na 52 mestu