Uzgajanje GMO useva nije dozvoljeno u našoj zemlji, a oni koji se ovim načinom proizvodnje bave, plaćaju zakonom određene kazne. Napravljena je mapa mesta u našoj zemlji u kojoj se gaji GMO soja koja se pretežno koristi za ishranu stoke.

GMO je jedan od najomraženijih pojmova kod nas, pa ipak, slabo o njemu i znamo. Uglavnom se posmatra u negativnom kontekstu. Nije mnogo drugačije ni u svetu, a aktivisti protiv GMO imaju pune ruke posla. S druge strane, države na različite načine crpe one pozitivne strane.

Tako na primer, Španija  GMO tehnologiju koristi samo u oblastima gde ima ekstremno veliki problem sa kukuruznim plamencom, koji ne može drugačije da reši.

Argentina je zvanično postala prva država na svetu koja je odobrila gajenje i upotrebu GMO pšenice otporne na sušu.

U Srbiji je uzgoj, promet i upotreba genetički modifikovanih organizama (GMO) zabranjena. U hrani za stoku dozvoljeno je da se ovakva hrana nađe, ali samo do 0,9 odsto. Da se GMO hrana već nalazi na našim trpezama, potvrđuju i stručnjaci koji ističu da je najviše ima u prerađenoj hrani stranog porekla, ali u procentu koji se toleriše u EU.

Međutim, u našoj zemlji se i dalje gaji genetski modifikovana soja. Poljoprivrednici je uglavnom koriste za ishranu stoke.

Kako je potvrđeno našem portalu, poslednja kontrola fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, pokazala je da od 640 uzoraka i kontrolisanih parcela, na 29 njiva pronađena GM soja. Kazne postoje. 

 U kojim mestima u Srbiji su nađene GMO njive?
- Na osnovu podataka dobijenih iz kontrole od strane fitosanitarna inspekcije parcele na kojima se nalazi usev GMO soje, nalaze se na teritoriji gradova Novi Sad i Valjevo, kao i na teritoriji opština Кnić, Ub i Loznica - rekli su za Telegraf Biznis iz Ministarstva poljoprivrede.

Prema rečima naših sagovornika, kada se dokaže da se na perceli nalazi usev soje koji je genetički modifikovan donosi se Rešenje o uništavanju useva vlasniku ili korisniku parcele i protiv istog se pokreće prekršajni postupak.

Kazne za poljoprivrednike su novčane, dok uništavanje soje obavlja sam vlasnik, tanjiranjem, i to u prisustvu nadležne inspekcije.

- Po Zakonu o GMO, za fizičko lice za prekršaj iz člana 49. predviđena je novačana kazna od 30.000 do 50.000 dinara, dok kompanije mogu biti kažnjene od 500.000 do tri miliona dinara.

Agroinfo.rs/biznis.telegraf.rs

Napravljena mapa: U ovim mestima u Srbiji se gaji zabranjena GMO soja