U Srbiji je pokrenuta kampanja “Ne pali strnjiku”, čiji je cilj zaustavljanja tog štetnog i zabranjenog načina uklanjannja žetvenih ostataka sa njiva, koji je veliki rizik po ljude, imovinu i nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi

Tri ministarstva – zaštite životne sredine, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i unutrašnjih poslova, su uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP pokrenula kampanju da se ne pali strnjika jer je to, kako podsećaju nedozvoljen i visoko rizičan način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva. 

U Srbiji je prošle godine evidentirano skoro 19.000 požara na otvorenom. Najviše je gorelo nisko rastinje, stradale su i šume, livade, voćnjaci, žitarice i vinogradi, Život je izgubilo 14 građana, povređeno ih je bilo 40 i spaseno troje”., navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Paljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi, visoka temperatura ubija korisne mikroorganizme i smanjuje plodnost zemlje, sadržaj humusa i uništava azot koji je potrebno potom nadoknaditi đubrenjem.

Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori i do tri tone humusa po hektaru, a za stvaranje centrimetra humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šest kilograma azota po toni slame.

Spaljivanjem strnjike ne smanjuje samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja.

Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene, zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na poljoprivrednu delatnost, navodi ministarstvo.

S druge strane, dodaju, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.

Ministarstvo ocenjuje da je za prestanak ove zakonom zabranjene prakse koja se kvalifikuje kao krivično delo i za koji su predviđene visoke novčane kazne, potrebno je i jačanje svesti o njihovim štetnim posledicama.

U Sremskoj Mitrovici realizovana je prva od pet radionica u okviru kampanje “Ne pali strnjiku!” čiji je cilj da se probudi svest o višestruko štetnim posledicama paljenja strnjike i da se ta praksa mora iskoreniti.

Izvor: agrosmart.net

“Ne pali strnjiku”- Pokrenuta kampanja u Srbiji