Grad Novi Sad dobio je 50 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu, sa ciljem da se prikupljene količine otpada povećaju za najmanje 20%, u narednih godinu dana. Evropska prestonica kulture pridružila se na ovaj način Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Somboru i Varvarinu, koji su se pre nje uključili u projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“.

Projekat koji je pokrenula Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju regionalnog je karaktera i implementira se u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. U Srbiji, projekat sprovode GIZ i NALED, u saradnji sa kompanijama Sekopak i Apatinska pivara.

– Na teritoriji Grada Novog Sada postavljeno je 50 kontejnera tzv. „zvona“ za staklo i to će predstavljati prvi korak ka uvođenju primarne separacije, kao i korak ka čistijem Novom Sadu. Jako je bitno da se građani uključe u ovu akciju i da pokažu odgovornost prema životnoj sredini. Nadamo se uspešnoj realizaciji ovog projekta i molimo građane da daju svoj doprinos time što će puniti „zvona“ – naglasila je Mira Radenović, članica gradskog veća za zaštitu životne sredine, i dodala da Grad Novi Sad puno radi na projektima za očuvanje životne sredine, a ono što predstoji jeste izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom, po svim ekološkim standardima koje propisuju EU direktive.

Direktor JKP „Čistoća“ Vladimir Zelenović rekao je da su kontejneri raspoređeni na lokacijama koje  su odabrane na osnovu istraživanja o potrebama, sa namerom da što veći broj staklenog otpada završi u kontejnerima, a ne zajedno sa ostalim komunalnim otpadom. “Težnja nam je da svakodnevne slike deponija pored kontejnera budu naša prošlost, a visoka stopa reciklaže budućnost“, kaže Zelenović.

Prema rečima šefa Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodana Krstovića, dosad je prikupljeno više od 400 tona stakla, a rezultati prevazilaze inicijalna očekivanja.

– Na tržištu Srbije se godišnje plasira 87.000 tona stakla, od čega se reciklira nepunih 50%. Jedan od glavnih razloga za ovakvo stanje leži u nedovoljnom broju kontejnera za odlaganje, zbog čega NALED aktivno radi na postavljanju nedostajuće infrastrukture, kako bismo imali gde da odlažemo otpad od hrane, sijalica, baterija, kao i stakla, i da zajedno stvorimo ekološki i ekonomski održiv sistem sakupljanja i reciklaže –  kaže Krstović.

Nacionalni koordinator GIZ-a ORF MMS Zorica Bilić istakla je da je ovo prilika za Srbiju da odgovori na zahteve Poglavlja 27 u pristupanju Evropskoj uniji, koji između ostalog nalažu znatno veće sakupljene količine različitih vrsta otpada. Ona je istakla da je reciklaža stakla polje na kome je potrebno značajno unapređenje kako bismo dostigli evropski nivo, te da nam ovaj projekat pruža osnovu  za takav potez.

Kompanija Sekopak je ovlašćeni operater na projektu i ona će sav prikupljeni stakleni otpad iz Novog Sada odvoziti na dalji tretman u Hrvatsku. „Više od godinu dana razvijamo projekat i veoma nam je drago što se naš zajednički trud isplatio. Početni cilj projekta bio je da povećamo reciklažu staklene ambalaže za 20%, a mi smo već na 45%. Uigrani smo, znamo koji su potencijalni izazovi i koji su mehanizmi da projekat zaživi i u Novom Sadu, kao što  je zaživeo u drugim gradovima“, rekla je Violeta Belanović Kokir, direktorka Sekopaka.

Agroinfo.rs/agrosmart.net/

Novi Sad dobio 50 reciklažnih zvona za staklo