Sa dolaskom nove godine, stigle su i nove muke za domaće proizvođače mleka. Mlekare spuštaju otkupne cene zbog zaliha, dok država nudi nova kratkotrajna rešenja, kako bi ugasila požar.

Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji koja se bave proizvodnjom kravljeg mleka distribuiraju mlekarama oko 59 odsto svoje proizvodnje, dok je zastupljenost kravljeg mleka u ukupnoj proizvodnji na gazdinstvima oko 97 odsto.

Potrošačima je već jasno da litar mleka njih košta gotovo tri puta skuplje od cena za koju ga proizvođač proda mlekarama.

U oktobru, prosečna otkupna cena kravljeg mleka iznosila je 55,15 dinara, dok je potrošačka cena u maloprodaji iznosila 146,96 dinara po litri.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u periodu od januara do septembra prošle godine proizvodnja kravljeg mleka je povećana za 12,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ako pogledamo samo treći kvartal, vidimo da je došlo do rasta u proizvodnji mleka od 15 odsto u odnosu na isti kvartal godinu pre. 

Podaci još pokazuju da su otkupne cene mleka smanjene za 3,6 odsto u prvih devet meseci prošle godine u odnosu na isti period prethodne. Međutim i potrošačke cene mleka smanjene su za 3,4 odsto u tom periodu, pa je održan svojevrstan balans u tom pogledu.

Ipak, mlekare sada tvrde da imaju zalihe mleka, zbog čega su pojedine, pre svega one manje, ponovo spustile otkupne cene proizvođačima i to od pet do 11 dinara po litri. Ovo je dovelo do negodovanja proizvođača, što je rezultiralo sastankom u Ministarstvu poljoprivrede sa ciljem da se pronađe kompromis.

Mlekare obaraju otkupne cene, jer ne mogu da izvoze
Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga Goran Vasić, koji je bio na sastanku, za Danas kaže da mlekare iz centralne Srbije nisu bile, a one su najviše obarale cene mleka.

„Ponovo se stvaraju zalihe mleka i mi smo tražili odgovor od države zbog čega se to dešava. Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović nam je dao podatke na uvid, gde se vidi da uvoz ne može da bude razlog za smanjenje cene mleka, odnosno da se zalihe ne stvaraju zbog toga“, objašnjava on.

Kako dodaje, došlo se do zaključka da se u Srbiji zbog subvencija – povećanja premija, davanja po grlu i slično povećala i količina mleka za 12 odsto.

„Međutim, najveći problem zbog kog se stvaraju zalihe je što nema dovoljno kvalitetnog mleka kada je u pitanju nivo aflatoksina, zbog čega ne može da se izvozi“, ukazuje Vasić.

On otkriva i da su velike mlekare izašle u susret i da neće skidati cene narednih nekoliko meseci, ali ako se nešto ne preduzme, moraće i oni da ih obaraju.

„Mlekare koje su bile na sastanku su rekle da mogu narednih par meseci ovako da izdrže, jer su to veće mlekare. Ove manje su već spustile cene. Ideja je da država pomogne subvencijama da se ove sadašnje zalihe reše, odnosno da se pravi mleko u prahu, pa bi se tako održala i cena“, navodi naš sagovornik.

Vasić otkriva i da su dobili svojevrsno upozorenje da moraju do 2026. godine da budu spremni na to da nivo aflatoksina u mleku ne prelazi 0,05 mikrograma po kilogramu.

„Mi imamo realan višak mleka na domaćem tržištu, a to nije posledica uvoza, već je problem u tome što mi ne možemo da izvozimo, jer ne ispunjavamo uslove kada je u pitanju aflatoskin“, upozorava on.

Koliko je ovo održivo rešenje?
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas kaže da uvek donosimo rešenja kada smo već pritisnuti uza zid i da su uvek to iznuđena rešenja.

„Ovo iznuđeno rešenje koje sada država nudi je dobro, ali je to kratkoročno rešenje. Nama se godinama ponavlja ta situacija. Mlečnu industriju moramo da gledamo na duži rok, počev od mlečnog govedarstva koje je dotaklo dno, pa preko uvoznog lobija… to je sistemski problem“, naglašava on.

Galetin pohvaljuje napor države pokazan kroz agrarni budžet.

„Poveaćni su podsticaji za mlečne krave i tovnu junad, kao i za krave prvotelkinje na 100.000 dinara. I već se primećuje blagi rast stoke, što je dobar signal“, ističe naš sagovornik.

Ipak, on ukazuje na problem jaza između prodajne i potrošačke cene.

„Ako imamo situaciju da se od recimo 50 dinara otkupne cene mleka dođe do 150 dinara sterilisanog u maloprodajnim rafovima, kome ide tih sto dinara? Taj nivo kalkulativne sledivosti država mora da iskontroliše. Ne može da se dešava da proizvođač mleka koji 365 dana u godini brine o kravama, muze ih… uzme recimo 50 dinara, a da ovi posle njega uzmu kajmak“, upozorava Galetin.

Međutim, kako dodaje, to nije slučaj samo kod mleka.

„Mleko je paradigmatičan primer naše sitaucije gde imamo skupu hranu i jeftine primarne proizvode. To je apsurd koji toliko frustrira poljoprivredne proizvođače, pa nije ni čudo što izlaze na ulice i protestuju“, navodi on.

Država se, prema njegovom mišljenu, dobro snalazi u ovim kriznim situacijama.

„Pronalazi neka volšebna rešenja koja u datom trenutku jesu dobra, ali na duži rok mora da se poradi na tim relacijama od njive do trpeze, da vidimo koja karika tu puca i ko gubi i zbog čega. Da se spreči da uvoznički ili trgovački lobi zarađuju na grbači poljoprivrednih proizvođača“, naglašava Galetin.

Da li bi izvoz bio rešenje?
„Mnogo problema u našoj poljoprivredi polazi iz činjenice da mi najvećeg kupca imamo u Evropskoj uniji, čiji član nismo i sa kojima imamo izraženu neusaglašenost standarda, kao što je upravo primer aflatoksin ili oko svinjske kuge i slično“, objašnjava Galetin.

On podseća da se stalno velike količine izvoznih tovara naše prehrambene robe vraća sa granica, baš zbog neusaglašenosti standarda, odnosno zbog visokih sadržaja toksina.

„Dakle, veliki je problem što nismo u njihovom sistemu i što nismo usaglašeni po mnogim pitanjima. Međutim, to nas ne sprečava da sami na tome poradimo i da se involviramo u taj sitem koliko možemo kao neko ko je zemlja kandidat“, ukazuje naš sagovornik.

Smanjenjem procenta prisustva aflatoksina bismo sebi omogućili priliku za izvoz, koji bi bio dobro rešenje, smatra Galetin.

„Ministarstvo nije smanjilo taj prag da bi se spasila naša mlečna industrija u tom trenutku. To je bila hitna operacija pacijenta koji umire, koja je donekle uspela“, kaže on.

Taj standard, kako smatra, možemo da dostignemo samo dodatnim ulaganjima u tehnologije proizvodnje i u mlečno govedarstvo.

Agroinfo.rs/D01S

Otkupne cene mleka drastično padaju: Može li država sprečiti kolaps?