Po podacima Uprave carina Republike Srbije, u čak 33 zemlje sveta Srpska vina su pretprošle godine izvezena. Pila su se u 22 države Evrope, u šest na azijskom kontinentu, u Angoli kao jedinoj  afričkoj zemlji, a stigla su i u Australiju. I

Izvezeno je nešto više od 11 miliona litara, čija vrednost je 17 miliona evra, a prosečna cena po litru bila je 1,53 evro.

Sudeći po zvaničnoj statistici, najviše srpskih vina odlazi u Rusiju. U tu državu izvezeno je preklane 5,3 miliona litara, vrednih sedam miliona evra. Nakon Rusije, najveći uvoznik naših vina bila je Bosna i Hercegovina s 2,9 milona litara, čija vrednost je 4,4 miliona evra.

U Hrvatsku je 2019. izvezeno 1,1 milion litara za 918.000 evra. Makedonija je uvezla nešto ispod milion litara srpskih vina, ali je njihova vrednost veća – 1,8 miliona evra, što upućuje na zaključak da je u strukturi vina bilo više onih s geografskom oznakom kvaliteta. Isto bi se moglo reći i za Kinu, koja je uvezla 360.061 litar vina, ali njihova vrednost je 1.085.368 evra.

Po najvišoj ceni za litar – 16,20 evra – završila su vina u Angoli, s tim što je tu u pitanju neznatna količina, za 11,29 evra po litru u proseku izvezena su u Dansku, u Češku za deset, u Belgiju i Rumuniju za oko devet, a Mađarsku po šest. Za 0,67 evra litar, što je najniža prosečna cena, izvezena su naša vina u Indiju.

Po rečima samih proizvo­đača, desetak srpskih vinarija plasira u inostranstvu kvalitetnija vina, dok se njih petnaestak bori za strano tržište vinima čija cena je oko dva evra.

Nedovoljna količina vina za izvoz boljka je koja od početka prati njihov plasman izvan granica Srbije.

To potvrđuje i menadžer vinarije „Toplički vinogradi” Zlatko Živanić, koji kaže da izvoz srpskih vina nije redovan niti je reč o ogromnoj količni. Kako kaže, malo je vinarija koje se mogu obavezati na kontinuirani izvoz veće količine, pa se to svodi na manje količine i povremeni izvoz. Ističe da je prosečna izvozna cena premijum vina između šest i 12 evra po boci i da se u biti, ona izvoze po istoj ceni po kojoj se prodaju u Srbiji.

Cenu višu od one po kojoj se prodaju u Srbiji dostigla su vina premijum klase vinarije „Aleksandrović” iz Topole. „Rodoslov grand rezerv” trenutno u Hongkongu košta 50 evra, dok se kod nas prodaje za 3.835 dinara. I „Aleksandrovićev” „regent” u istoj državi staje 30 evra, a na našem tržištu 1.755 dinara. Cena prokupca je 1.625 dinara kod nas, a 26 evra po boci u Hongkongu.

Generalno gledano, godišnji promet od izvoza vina je između 18 i 20 miliona evra. I dalje se u nedovoljnim količinama izvoze kvalitetna vina, na šta vinski stručnjaci godinama ukazuju. Ona vina koja najviše izvozimo imaju nisku cenu, dok, na primer, penušava koja u proseku odlaze za oko 22 dolara po boci, ne izvozimo mnogo.

Menadžer izvoza i marketinga u vinariji „Aleksandro­vić” Aleksandar Marinković kaže da ta vinarija vodi specifičnu politiku i ne favorizuje izvoz, već u prvi plan stavlja domaće dugogodišnje partnere. Kaže da se izvoznicima vina prodaju po cenama koja važe i u Srbiji i da je ona u proseku u inostranstvu iznad deset evra.

– Iste su cene na našem tržištu i za izvoznike, ali kada oni dodaju marže i neophodne takse, vina kod njih postaju skuplja, što je normalna pojava – objašnjava Marinković. – Prosečno se naša vina u inostranstvu prodaju po oko 30 odsto višoj ceni. Izvozimo ih u 16 do 17 zemalja sveta, a doskora su stizala na tržište više od 20 država, od Japana, Kine i Hongkonga na istoku, preko Australije do Amerike. Najveći su uvoznici, naravno, Rusija i Amerika. Povoljna okolnost je što naši uvoznici ne naručuju količine koje mi ne možemo da im isporučimo. U najboljim godinama, 25 odsto ukupne naše proizvodnje smo izvozili.

Izvor: dnevnik

Količine vina koje izvozimo u 33 zemlje, su nedovoljne za stalan plasman