Posle višegodišnjih gubitaka, proizvođači krompira u Srbiji konačno mogu da se nadaju dobroj zaradi

Foto: Unsplash

Foto: Unsplash

Ova čitava godina je vrlo specifična, a zbog visokih temperatura koje se ne pamte, poljoprivreda je na značajnim gubicima. Međutim, proizvođači krompira će, za razliku od prethodnih godina i stalnih gubitaka, ove godine konačno moći da očekuju dobru zaradu.

Otkupna cena po kilogramu merkantilnog krompira kreće se od 30 do 40 dinara ili neki dinar više, ali je problem što je suša ove godine uzela danak, pa su prinosi i upola manji nego prošle godine, kada je zabeležen rekordni rod.

Ratko Vukićević iz Agromobila iz Guče navodi da za razliku od prošle godine kada je rađalo i po 50 tona po hektaru, što je odličan prinos, ove sezone, zbog malo kišnih dana, rod će biti manji.

- Velike količine ranog krompira su već završile na ruskom tržištu. Rusi su dobro plaćali, od 30 do 35 dinara po kilogramu, tako da će ove godine cena biti sigurno dobra. To je pre svega zato što na tržištu nema dovoljno krompira, pa će i pored velike tražnje za izvozom, naše krtolasto povrće završiti isključivo u domaćim trgovinama - rekao je Vukićević.

Neminovno je da će doći do uvoza, a najveća pretnja našim proizvođačima je krompir iz Belorusije i Ukrajine koji je jeftin, ali i lošeg kvaliteta. To bi jedino moglo da umanji cenu ovogodišnjeg roda.

Prema rečima Vukićevića, država bi morala da zaštiti krompiraše od uvoza po damping cenama. Ranijih godina je zbog bescarinskog režima bio evidentan pritisak krompira iz inostranstva.

- To ćemo pokušati da izbegnemo u narednom periodu i država uvodi novu meru, posebnu sezonsku carinu u periodu od novembra do februara kad je krompir i najtraženiji, kako bismo zaštitili naš domaći proizvod - istakao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

U njivi Dejana Vučkovića iz Zablaća i pored sušnog perioda, krompir je ponovo odlično rodio i kvalitet plodova je prvoklasan.

- Cena i potražnja su uvek diskutabilne, ali ono što očekujemo je nekih 30 centi po kilogramu, da bi nešto i zaradili. Posle svih poskupljenja, da proizvedemo kilogram krompira košta nas oko 20 dinara, tako da se po toj računici jedino uklapamo - istakao je Vučković. Situacija u Prijepolju nije tako sjajna, bar kada je reč o rodu i količini. Suša je “ubila” sve gde nije bilo navodnjavanja. Najviše je stradao planinski krompir.

Kao i malinari, i proizvođači krompira ove sezone imaju velike probleme da pronađu radnike za vađenje i skupljanje ovog povrća. Baš zbog toga što su ove godine malinari plaćali berače više nego ikada ranije, i proizvođači krompira, kako ističu, morali su da povećaju nadnice, pa su tako sat rada plaćali i po 300 dinara.

Agroinfo.rs/agronews.rs

Posle višegodišnjih gubitaka, proizvođači krompira u Srbiji konačno mogu da se nadaju dobroj zaradi

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Jutarnji mrazevi koji su proteklih dana pogodili neke delove Srbije, naneli su veliku štetu voćarima.

U Srbiji je tokom 2024. godine navodnjavano 48.668 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 odsto više nego u prethodnoj godini.

Podsticaji se odnose na biljnu proizvodnju, gajenje kvalitetnih priplodnih mlečnih krava, tovnih krava i bikova, junadi, ovaca, ovnova, koza i jarčeva, roditeljskih ćurki i kokošaka, priplodnih matica šarana, pastrmke i drugo.

Blokada Ibarske magistrale u Mrčajevcima u kojoj učestvuju poljoprivrednici, članovi udruženja "Šajkača" i Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja je počela u podne

Poljoprivrednici su u 2024. godini zabeležili smanjene proizvodne rezultate. Teška ekonomska godina uslovljena je pre svega lošim meteorološkim uslovima koji nisu išli na ruku proizvođačima. Najtoplije leto uticalo je na rod gotovo svih ratarskih kultura, ali i na proizvodnju voća.

Sastanci između proizvođača jagodičastog voća i hladnjačara bi mogli doneti pomake, ali samo ako se u rešavanje problema uključe zadruge, koje bi služile kao most između dve strane, ali i kao ključni faktor u podsticanju malinara da sami investiraju u hladnjače – izjavio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета