Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović ocenio je danas da će, zbog velikih vrućina, rod voća u Srbiji ove godine biti manji pet do osam odsto u odnosu na 2023. godinu. Keserović je rekao da, ako Srbija u proseku proizvede oko 1,45 miliona tona voća, da će ove godine prinos biti između 1,22 i 1,25 miliona tona.

"Prošle godine je bio smanjen prinos voća za 270 tona u odnosu na 2022. godinu, a na početku ove godine sam očekivao, obzirom kakav je bio potencijal da će biti rodna godina, ali smo imali niske temperature u trećoj dekadi aprila, kasnije velike štete od grada i visokih temperatura, pa očekujem da će taj prinos biti čak i manji u odnosu na prošlu godinu", kazao je Keserović za Betu.

Visoke temperature, kako je naveo, tamo gde nema protivgradne mreže, uticale  su na kvalitet plodova, posebno "čačanske rodne" šljive čiji je plod dehidrirao i smežurao se.

"Sigurno da su ove velike temperature, tamo gde nema mreže, izazvale i ožegotine ne samo na plodovima, već i na listovima, čak smo primetili i kod leske takvu pojavu i kod kruške i jabuke", kazao je Keserović.

Očekivao je, kako je rekao, da će biti problema sa sadržajem šećera u voću, ali ga ima dosta, a za čije stvaranje su potrebne voda i hladne noći, pa je tu pojavu nazvao "neobjašnjivom".

"Moj savet voćarima je da je trebalo koristiti kaolin (glina) da bi se plodovi i listovi zaštitili od ožegotina, kao i da bi bilo dobro da se orežu voćne vrste sa kojih je ubran plod, kao što su kajsije, šljive i trešnje da bi se smanjila traspiracija i bolje obrazovali pupoljci za narednu godinu, jer je sada vreme i obrazovanje pupoljaka, da pripreme rod za 2025", kazao je on.

Dodao je da je u Srbiji potrebno više akumulacija vode, kako bi se sprečila suša kao i zasenjivanje samih zasada jagodastih voćnih vrsta i protivgradnih mreža, koje štite od ožegotina i grada.

"U Srbiji je dosta bilo problema sa izmrzavanjem trešnje, pogotovo u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, a u Vojvodini je ove godine dosta zasada trešnje rodilo dobro i oni proizvođači koji su imali dobar kvalitet imali su i visoku cenu", kazao je Keserović.

Rekao je da je smanjen rod višnje i da je plod bio oštećen zbog mraza, ali je to kompenzovano visokom cenom koja je u pojedinim delovima Srbije išla do 120 dinara po kilogramu, a u proseku je bila od 80 do 90 dinara.

Keserović je rekao da je zbog mraza ove godine smanjen i rod kajsije u Miokovcima i drugim krajevima, ali da je Fruškogorski region bio prepun tog voća, pa su proizvođači imali najvišu cenu u poslednjih 10-20 godina.

Agroinfo.rs/B04S

Profesor Keserović: Rod voća u Srbiji ove godine manji do osam odsto u odnosu na 2023.