Prema najnovijem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, od ambalaže upotrebljene na našem tržištu prošle godine 60 procenata je sakupljeno i ponovo iskorišćeno. Ipak, samo u prošloj godini oko 150.000 tona plastične, metalne i staklene ambalaže završilo je na deponijama i u prirodi

Prošle godine na tržište Srbije plasirano je više od 370.000 tona razne ambalaže. Reciklirano je oko 220.000 tona. “Svakako da ovo nije nešto čime ćemo se zadovoljiti i Srbija će u narednim godinama nastaviti da razvija reciklažni sistem, da unapređuje procenat reciklaže, ali takođe da razmišlja o fundamentalnoj promeni sistema upravljanja ambalažnim otpadom, odnosno doneti definitivno odluku da li ići na depozitni sistem ili ne”, navodi Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Prvi reciklomat u Kragujevcu

Dok država razmatra uvođenje depozitnog sistema koji omogućava da kupac dobije novac za ambalažu, Kragujevac je već dobio prvi reciklomat u Srbiji, gde se za ubačene flašice i limenke mogu dopuniti kartice za gradski prevoz i internet.

“Količina ambalažnog otpada koja završava na divljim deponijama definitivno zagađuje našu životnu sredinu i mi moramo maksimalno da se potrudimo da u narednom periodu edukujemo stanovništvo i da postavimo infrastrukturu i da sprečimo da ambalažni otpad odlazi na deponije. Samim tim što ambalažni otpad nije samo otpad, on je i određena vrsta sekundarne sirovine koja može da se preradi i ponovo iskoristi”, ističe Violeta Belanović Kokić iz firme “Sekopak”.

Srbija reciklira 37,5 odsto plastične ambalaže

Kristina Cvejanov iz Udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” navodi da Srbija reciklira 37,5 odsto plastične ambalaže. “Najbolje rezultate imamo u reciklaži papira jer je to dominantan materijal u privredi, 99 odsto kartonske ambalaže iz privrede recikliramo”, dodaje Cvejanov.

Nemamo postrojenja za reciklažu stakla i limenki, pa taj otpad izvozimo, a uvozimo upotrebljenu pet ambalažu i papir. “Tržište sekundarnih materijala u Srbiji vredi između 300 i 400 miliona evra u toku jedne godine uključujući sve materijale, gvožđe, ali tih 300 miliona, ako napravite proizvod ili poluproizvod, onda je to 600 miliona. Preko 150 miliona evra dolazi na uvoz sekundarnih materijala”, ukazuje Siniša Mitrović, rukovodilac Centra PKS za cirkularnu ekonomiju.

Procenjuje se da Srbija godišnje izgubi preko 100 miliona evra na sekundarnim sirovinama koje su bačene a mogle bi da se recikliraju.

Izvor: rts

Srbija baca 100 miliona evra godišnje