Nepovoljni vremenski uslovi naneli su štetu svim poljoprivrednim kulturama u našoj zemlji. Zbog jake suše, poljoprivredna proizvodnja u Srbiji ove godine neće imati ni približan rast prošlogodišnjem od oko četiri odsto.

Afričke temperature od oko 40 Celzijusovih stepeni tokom dva letnja meseca bez kiše, smanjile su rod skoro svih voćarskih, povrtarskih i ratarskih kultura, osim pšenice koja je požnjevena pre sušnog perioda.

Od ratarskih kultura najveća šteta od suše biće na rodu soje i kukuruza, a najmanja na prinosu suncokreta.

Procenjuje se da će rod soje biti manji za oko 50 odsto, kukuruza 30-50 odsto, a suncokreta koji je najbolje izdržao visoke temperature biće smanjen za 10-15 odsto u vreme kada su cene uljarica na svetskom tržištu visoke.

Agroanalitičar Milan Prostran kaže:

- Mi procenjujemo da bi u odnosu na prošlu godinu neki uslovno rast bio pozitivna nula ili jedan odsto imajući u vidu da je prošle godine poljoprivreda imala rast preko četiri odsto. Ako bi se ovi procenti preveli na vrednost u dolarima, znači procenti smanjenja proizvodnje, oni će po mojoj najgrubljoj proceni iznositi blizu 500 miliona dolara.

Prema rečima stručnjaka, Srbija rešenje za pad poljoprivredne proizvodnje zbog klimatskih promena i suše mora tražiti u menjanju setvene strukture i povećanju površina koje se navodnjavaju, a koje sada iznose manje od dva odsto u odnosu na poljoprivredno zemljište.

Tu su potrebne ogromne investicije, a bez organskog djubriva, bez govedarstva, navodnajvanje može da izazove velike promene u kvalitetu poljoprivrednog zemljišta, jer ako nemate organsku materiju, ispirate zemljište navodnjavanjem i pretvarate ga u pustinju.

Stručnjaci upozoravaju da Srbija ne može da koristi vode najvećih reka koje protiču kroz zemlju za navodnjavanje kao ranije, jer su Sava, Dunav, Drina i Timok postale međunarodne reke i da bi se koristili kapaciteti tih voda za navodnjavanje, potrebno je da se postigne sporazum sa zemljama u okruženju.

Agroinfo.rs/beta.rs

Suša nanela štetu poljoprivrednim kulturama u Srbiji najmanje pola milijarde dolara