Najmanje 80.000 radnika na građevini, pomoćnih barmena i konobara, bebisiterki, spremačica i sličnih profesija radi na crno.

Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima koji trenutno funkcioniše samo u poljoprivredi.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1%) i građevinarstvu (11,3%), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.

– Jedan od načina da se ovi radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava, jeste da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala ili onlajn aplikacije proširi na druge delatnosti. Za godinu i po dana od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta – sa 3.500 na oko 42.500 radnika. To je ogroman uspeh i primer dobre prakse koji se uz određena prilagođavanja može primeniti i u drugim sektorima– rekla je šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u Tisa Čaušević.

– Nemačka razvojna saradnja podržala je uvođenje elektronske prijave sezonskih radnika kako bi se povećale prilike za zapošljavanje i smanjila siva ekonomija. Naša analiza je pokazala da su ostvareni značajni pozitivni efekti za sve zainteresovane strane – poslodavcima su smanjeni troškovi angažovanja sezonaca i skraćena procedura prijave i odjave sa pet sati na pet minuta, dok su radnici dobili pravo na penziono i osiguranje od povrede na radu. Takođe ne smemo zaboraviti da je država dobila efikasniju administraciju i ostvarila četiri miliona evra dodatnih budžetskih prihoda na osnovu poreza i doprinosa. Zato u partnerstvu sa NALED-om želimo da podržimo replikaciju ovog modela na druge sektore i na ostale zemlje Zapadnog Balkana – navodi Zoran Jakovljev, projektni menadžer u GIZ-u.

Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije, jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit. Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16% angažovano je na rok do godinu dana. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Primer su zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu, pre svega na poslovima za koje se radnici angažuju po potrebi, kada je povećani obim posla, poput barmena, kuvara, konobara. Često rade za više njih u toku jednog dana, sa nepunim radnim vremenom i po nekoliko dana u nedelji, pa je procedura prijave za njih komplikovana i skupa.

Slično je i sa radnicima za pomoć u kući, koje u proseku godišnje angažuje 55.877 domaćinstava i često rade za više njih u toku jednog dana. Specifična situacija je i sa gradilištima gde se procenjuje da 37% njih radi na crno, a svaki treći samo povremeno ima posla, zbog čega se poslodavcima ne ulazi u proceduru prijave. Sa druge strane, povrede na radu kod ovih poslova su česte, zbog čega su neprijavljeni posebno ugroženi, jer zavise isključivo od volje poslodavca da li će im pokriti troškove lečenja, pokazala je analiza NALED-a.

Poslodavci kao ključni razlog za visoku stopu rada na crno vide visoko poresko opterećenje rada. Za ugovor o privremenim i povremenim poslovima izdvajaju mesečno u proseku 16.000 dinara za poreze i doprinose.

Primer sezonskog online angažovanja radnika u poljoprivredi predvideo je fiksni iznos za ove svrhe od oko 300 dinara po svakom danu angažovanja, što poslodavcima donosi fleksibilnost, državi prihod, a radnicima mogućnost da ostvare pravo na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu.

Nalazi analize pokazuju i da u Srbiji ima između 35.000 i 55.000 sakupljača sekundarnih sirovina i svi rade neformalno, ali između operatera i njih ne postoji klasičan odnos poslodavca i radnika. Zato NALED i GIZ preporučuju da se uspostavi poseban Registar individualnih sakupljača, uz uvođenje podsticaja: radnici ne bi gubili status nezaposlenih, mogli bi da dobiju uvećanje socijalne pomoći za 20%, država bi mogla da im uplaćuje penzijsko osiguranje, imali bi prvenstvo učešća na javnim radovima, mogućnost korišćenja subvencija i drugih budžetskih transfera i pravo da za račun javnih komunalnih preduzeća vrše poslove separacije otpada.

Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi da se proširi na kućne i pomoćne poslove čuvanja dece, starih, kućnih ljubimaca i poslove čišćenja i održavanja.

Kada je reč o turizmu i ugostiteljstvu, tu spadaju kuvari, konobari, šankeri i čistači koji se angažuju po potrebi „na dan“, a u građevini radnici na nekvalifikovanim fizičkim poslovima (utovar/istovar i prenošenje materijala i građevinskog alata, ručni iskop i nasipanje zemlje, čišćenje gradilišta i sl).

Izvor:agrosmart.net

Uvođenje u legalne tokove čeka 80.000 sezonaca, najviše u poljoprivredi