Дрен, на нашем поднебљу, расте као самоникла врста. Ово листопадно дрво или грм има декоративну улогу, међутим, његови плодови имају велику лековиту и хранљиву вредност.

Дрен (Цорнус мас), припада породици Цорнацеае или дренова. Познат је и по називима дрењина, била свибовина, црвени дријенак, дренак, дренић, дрењула, дриника, дреновина, румени дрен, шупаљка.

Врста Цорнус алба расте у градским срединама. Иако код нас за сада не постоји интензивно гајење дрена, на тржишту се налази широк спектар различитих производа и прерађевина добијених од његовог плода.

Самоникли грм који расте свуда
Дрен је листопадни грм или ниже дрво, висине до 6 м, заобљене и густе крошње. Младе гранчице су зеленосмеђе боје и благо длакаве. Листови су јајасти и стоје насупрот дугим, извученим врховима. Цветови дрена су жути и појављују се пре листања, сабрани у штитасте цвасти. Дрен цвета у фебруару и марту.

Може да расте свуда, али је највише заступљен на сувим, сунчаним и каменитим странама светлих листопадних шума у заједници с другим грмљем и шибљем. Дрен може бити распрострањен и на 1.300 м надморске висине. Плод је дугуљаста коштуница, црвене боје, пријатног, киселкастог укуса, а дозрева почетком јесени. Беру се зрели плодови и кора дрвета, која се суши на сунцу или умереној топлоти.

Принос самониклог дрена, у природи, је око 10 кг по биљци, али савременим истраживањима у оплемењавању и селекцији, створени су култивари дрена чији је принос 20-50 кг по биљци. На површини од једног хектара, уз 750-2.400 биљака, то износи око 20.000-25.000 т/ха. Врло је отпоран на болести и штеточине, па је идеалан за еколошко гајење.

Идеалан за еко узгој и даје обилне приносе
Размножавање је најуспешније када се обави калемљењем, на спавајући пупољак, крајем јула и почетком августа. Могуће је размножавати га и положеницама када пупољци набубре, што се ради крајем марта и почетком априла, али и током јесени.

Дрен има велику хортикултурну улогу. Због свог занимљивог изгледа он траје кроз више сезона у години. Већ у касну зиму и рано пролеће (од фебруара до априла), дрен почиње да цвета, пре других биљака, па његови златножути цветови пружају очаравајући призор. Крајем лета и почетком јесени, на место цветова долазе зрели, црвени плодови, који имају и естетску вредност.

Јесења боја листова није нарочито занимљива. Дрен се може садити самостално, у групама, као заштита од ветра, живица, за спречавање ерозије, али и као граница између имања. Због изузетне способности за прилагођавање и скромних захтева за раст, на мањим површинама врсте Цорнус могу да постану инвазивне, тако да је потребно обратити пажњу на њихово ширење.

Уље, замена за кафу и чај од дрена
Плод и кора се пију као чај, као лек против болести црева и грознице, против пролива. Од зрелих плодова припрема се укусан пекмез, воћни сок и вино. Од плодова дрена пече се ракија. Од семенки се може добити врло мала количина јестивог уља. Пржене, а затим и млевене семенке могу да се користе као замена за кафу.

У свету тренутно покушавају да популаризују употребу и конузмацију дрена због његовог повољног утицаја на здравље и високе прехрамбене вредности. Плодови дрена садрже велику количину антиоксиданаса који стварају заштиту од штетних слободних радикала. Они су повезани с нижом учесталошћу и нивоом смртности коју узрокују тумори и болести срца. Антоцијани, из плодова, имају антиоксидациона и противупална својства. Дрен, такође, садржи и шећере, слуз, органске киселине, пектине. Веома је богат извор витамина Ц, па у зависности од генотипа и порекла, може да садржи и до два пута већу количину тог витамина од нпр. плода наранџе.

Богат извор здравља

За припрему џема је потребно: 2 кг плодова дрена, 0,5 кг шећера. Зреле плодове дрена треба опрати, ставити у широку посуду и загревати на лаганој ватри док не омекшају и одвоје се од коштице. Добијену масу затим треба испасирати, а потом помешати са шећером. Кувати уз непрекидно мешање до пожељне густине. Чисте тегле најпре треба загрејати, па у њих сипати џем док је још врућ. Отворене тегле с џемом оставимо да одстоје један дан, а другог дана их затварамо двоструким целофаном.

Сок од дрена припрема се од 1 кг плодова, 200 г шећера и 0,5 дцл воде. Плодове дрена треба опрати и очистити, прелити водом и загревати на лаганој ватри. Кувати још неколико минута, након што смеса проври, а онда пропасирати, додати шећер и поново наставити кување. У загрејане флаше затим треба улити врући сок, зачепити, умотати у крпе и оставити да се охлади.

Џем од дрена, као лек за пробавне проблеме, припрема се од једнаке количине плодова дрена и шећера. Смесу је потребно кувати уз непрекидно мешање 2 сата, дрвеном кашиком, па потом сипати у загрејане тегле.

Дрво дрена, због његове тврде и тешке структуре, може да послужи за разне намене. Може бити искоришћено за израду мердевина, делове за алат и остале производе начињене од дрвета. Због свог раног цветања дрен је одлична паша за пчеле које већ тада полако почињу да излазе на отворено.

Izvor:agroklub.rs

Дрен - заборављено воће