Dren (Cornus mas) je vrsta voća u porodici Cornaceae iz južne Evrope i jugozapadne Azije. Poznat je pod nazivima drenjina, bela svibovina, rumeni dren, drenjula, drin, drinika, drinovina, drenić.

U našoj zemlji postoji mnogo nalazišta na kojima ova vrsta raste kao samoniklo drvo ili grm. Stvorene su sorte čiji se prinos kreće od 20 do 50 kg po biljci. Dok kod samoniklih biljaka, u prirodi je oko 10 kg prinosa po biljci. Dren je zanimljiv zbog mogućnosti uzgoja bez upotrebe pesticida. Dobro se prilagođava siromašnijim zemljištima, peščana i močvarna staništa mu ne odgovaraju. Treba odabrati rastresito i humusno zemljište, takođe obezbediti dobru drenažu terena i izbegavati kiselo zemljište jer utiče na kvalitet plodova.

Dobro uspeva na staništima koja su relativno topla i suva i na kojima nema kasnih mrazeva zbog ranog cvetanja. Otporan je na niske temperature do -30 ° C , ali ne podnosi prolećne mrazeve koji mogu da unište čitav rod. Ne voli visine, pa naraste na najviše 1.500 m nadmorske visine. Najbolji način proizvodnje je kalemljenje, a za to se obično bira srodna vrsta iz porodice drenovka ili jedna od podvrsta.

Ovo obogaćuje vrstu i olakšava gajenje. To je najsigurniji način gajenja kvalitetnog voća. Biljke se kaleme na dvogodišnje sadnice ili ukorenjene reznice koje nemaju veliki potencijal za rod. Može se kalemiti pupanjem u korenov vrat na otvorenom ili jednostavnim spajanjem i urezom za gajenje u zatvorenom. Veoma je važno mesto kalemljenja zaštititi krpom ili ga prekriti voćnim voskom kako bi se primio. Preferira se jesenja sadnja. 

Preporuke su da se izvrši dublje oranje - drljanje zemlje, kopanje rupa dimenzija najmanje 60k60 cm. Nakon toga se na dno rupe nanosi 0,5-1 kg mineralnog đubriva, koje je takođe korišćeno u osnovnom đubrenju čija je norma utvrđena rezultatima analize tla, i oko 20 cm3 stajnjaka. Sipa se mali sloj tla tako da hranljive materije ne isparavaju pod uticajem vremena i treba ih ostaviti 20-30 dana do sadnje. 

Đubriva na bazi azota primenjuju se dva puta u proleće. U kontinentalnim uslovima, prvi put gajenje u aprilu, a drugi put u maju. Treće prihranjivanje je dva do tri meseca nakon prvog prolećnog đubrenja (plod u fazi intenzivnog rasta) hranjivim materijama na bazi kalijuma. Poželjno je i folijarno đubrenje tokom vegetacije, na bazi amino i huminskih kiselina sa esencijalnim mikroelementima, ali i makroelementima, ako su potrebni, a ne sadrže osnovna đubriva. Treba napomenuti pH tla, jer ako je alkalno, onda koristite đubriva sa kiselom reakcijom. Rastuće forme mogu se oblikovati kao kotlovska kruna, ali i kao vitko vreteno. 

U zimskom obrezivanju, obavezno je dobro proređivati krošnju. Na orezanim mestima razvijaju se novi vegetativni izraslini koji su vrlo dugi i vitki. Ovom prilikom se mogu skratiti na dužinu koju želimo. Posle tri godine, iz vegetativnog rasta razvija se značajan broj cvetova i plodnost je na tim mestima uspešna.

Zimsku rezidbu treba obaviti pre cvetanja, u kontinentalnim uslovima, najkasnije do sredine februara. Izbegavajte izvođenje ove agronomske mere na temperaturama ispod 5 ° C. Posle prvih pet do šest godina, počnite sa obrezivanjem kako biste podmladili domaće drvo. Branje se vrši ručno, plodove treba brati kada su potpuno zreli i kada poprime tamnocrvenu boju. 

Mogućnost intenzivnog uzgoja u našoj zemlji

Sobzirom da zanemarivanje i napuštanje zemljišta dovodi do pojave štetnih korova  i slabo upotrebljive biomase, stanovništvo se odlučuje za sadnju voćnjaka i rešavanje ovog problema podizanjem trajnih zasada voća. Oko pripreme zemljišta za proizvodnju nema mnogo posla. Neophodno je, redovno obavljati agrotehničke i pomoćne mere i zadovoljiti njegove oskudne potrebe u ishrani. Rezidba nije zahtevan posao i neki od čestih uzgojnih oblika se uspešno formiraju. Berba je možda i najzahtevnija aktivnost, ali kad su plodovi gotovo zreli, vrlo ih je lako pobrati jer se stabljika lako odvaja od grana (ili plod od stabljike).

Kilogram je skuplji u poređenju sa većinom drugih voćnih vrsta proizvedenih u našem regionu. Proizvodi su jedni od najskupljih na tržištu, poput džemova i marmelada. Sokovi i sirupi imaju široku potrošnju. Ima posebnu aromu koja ga čini atraktivnim u samoj proizvodnoj tehnologiji. Zanimljivi proizvodi su i likeri i rakija koja se oceđuje. Voće i kora se piju kao čaj, lek za crevne bolesti i protiv dijareje.

Nedavno su njegova terapeutska svojstva dobro dokumentovana, a utvrđena su visoka antioksidativna i antiinflamatorna svojstva sa blagotvornim dejstvom na kardiovaskularni, endokrini, gastrointestinalni i imuni sistem.

Izvor:industrija.rs

INTENZIVNO VOĆARSTVO: Dren je vrsta koja obećava, a ne zahteva mnogo