Пистаћ је дрвенаста култура која припада породици рујевки (Анацардиацеае). Ради се о листопадној култури, уз изузетак једне зимзелене сорте. Потиче из југозападне Азије, одакле се раширила по целом свету. Пистаћ задржава жбунолику форму или форму ниског дрвета, а прилагођен је топлијим условима климе и гаји се у приморју. Према археолошким налазима пистаћ се узгајао већ пре 9.000 година, што указу

Морфолошке особине пистаћа
Пистаћ је жбунолика воћна врста. Може нарасти до 10 м и имати животни век од 100 година. У конвенционалној производњи се тежи нижим узгојним облицима ради лакше бербе, а најбољи се род плода може очекивати у двадесетој години. Кора дрвета је сивкаста, листови су тамнозелени, непарно перасти. Млађе су гране смеђе боје. На једној се петељци налази три до пет ваљкастих листова. Цветови су ситни, смештени у метличасте цвасти, а цветање се одвија током марта, пре листања. Корен је разгранат и може продрети у земљиште и до 7 метара. Плод пистаћа је коштуница, дуга 1 до 2 цм и широка 2 цм. Обавијен је љуском беж боје која лагано пуца током сазревања плода. У коштуници је смјештена јестива зеленкаста семенка.

Агроеколошки услови гајења пистаћа
Температура
Пистаћ је биљка топлог поднебља и у нашим подручјима најбоље резултате гајења постиже у условима медитеранске климе. Ипак, није осетљив на ниске температуре. Може претрпети велике температурне амплитуде од -30 °Ц до + 42 °Ц и узгајати се на теренима до 1.200 м н/в.

Вода
Ради се о култури која тражи осунчане просторе и може издржати дугу сушу и високе температуре. Корен продире дубоко и омогућује искориштавање воде и на великим дубинама у земљишту. Препоручује се да се сади на добро дренираном земљишту.

Земљиште
Будући да разгранати корен расте дубоко, пистаћ нема превелике захтеве према земљишту. Треба имати на уму да се ради о дугоживећој култури код које се пресађивање не препоручује па је пистаћ потребно одмах засадити на терен на којем је планирано гајење. Погодују му дубока и глинена земљишта.

Садња пистаћа
Како би се постигле најбоље гајене особине, пистаћ се као остале воћне врсте, препоручује садити калемљењем. Садњу је најбоље обавити у јесен, како би се до пролећа млада биљка могла припремити и развити корен. Будући да се ради о дводомој врсти, потребно је обратити пажњу да се у засаду стабла са женским цветовима, налази и стабло с мушким цветовима како би се омогућило опрашивање. „Мушка“ и „женска“ стабла могу се разликовати обликом листа – „мушки“ су листови тамнозелене боје с дугуљастим листићима, а „женски“ светлозелени с великим листићима.

Берба и принос пистаћа
Пистаћ обично доноси плод у десетој години уколико је биљка узгојена из семена (сејанац), а у петој уколико је биљка калемљена. Плодови сазревају од јула до августа. Род се може очекивати сваке године, а биљка обилно роди сваке треће до пете године. Сматра се да старија стабла могу дати 50 кг плода с љуском, односно 30 кг плода без љуске.

Употреба пистаћа
Семе пистаћа је изузетно храњиво. Садржи 20% протеина, 50% масног уља, 20% угљених хидрата и 2% влакана. Од минерала садржи калијум, калцијум, магнезијум и гвожђе, а научно је доказан његов утицај на смањење ризика од срчаних болести. Обично се конзумира у свежем стању, а често се користи и у индустрији производње сладоледа, маслаца и других прерађених и кондиторских производа. Будући да има округлу крошњу и расте у форми жбуна, сматра се врло декоративном културом.

agroinfo

Гајење пистаћа