Било да их једете сушене или свеже, смокве су увек укусне. Ожиљене саднице је најбоље посадити у јесен, односно током месеца новембра.

Дуга је традиција гајења смокве у нашој земљи. Велики број домаћинстава и људи желело је да у свом дворишту има смокву, иако је то врста која по природи припада некој блажој клими, односно медитеранским условима гајења.

Како смоква презимљава?

На местима где је клима доста топлија биљка смокве лако презими, односно задржи своју зелену масу, то јест гране на којима ће касније имати обиље плодова. Дешава се да, када су зиме доста јаке, смоква измрзне, али по правилу сваке године она избије из пања, односно из стабла формира нову лисну масу. Међутим, када измрзне, губи велику количину плодова.

Различите врсте смокава

Постоје различите врсте смокава. Има оних које расту као жбунасте смокве и оних које имају тенденцију да формирају лепо и квалитетно стабло.

Смокве се могу разликовати и по типовима плодова. Постоје смокве које су сталнорађајуће. Такве смокве у току јуна, јула, августа, па све до септембра, могу имати ситне жуте веома укусне плодове. А постоје и смокве са крупнијим плодовима: розе, зеленим, тамнољубичастим, који могу бити чак и величине крушке. Такве смокве нешто мање рађају у односу на ситноплодне смокве.

Где посадити смокву?

Приликом гајења смокве потребно је знати да се правилним одабиром локације на којој ћемо посадити биљку, може веома утицати на њену даљу будућност.

Ево шта све можете да произведете када гајите смокве!

Уколико је засадимо поред неког зида, неке ограде, заштите, на јужној експозицији у дворишту или на тераси у саксији, биљка ће бити заштићена од хладног ветра, мраза или ледене кише. Таква биљка ће задржати гране током зиме и формирати листове на пролеће.

Уколико нисмо у могућности да имамо неку заштићену позицију, неко заштићено место на коме бисмо гајили, свакако да је можемо заштитити и уз помоћ неких од материјала на природној бази, као што су конструкције направљене од дрвета па прекриване агрилима, затим јутаним платнима, а можемо једноставно донети веће количине шуше од кукуруза, затим тршчаног платна или пак трске или четинарских грана којима ћемо заштитити гране да не би дошло до комплетног пропадања. Ако до пропадања и дође, старе суве гране потребно је одрезати.

Резидба и ђубрење смокве

Смоква не захтева готово никакво прскање, па се може гајити као органска, односно интегрална врста. Приликом гајења смокве требало би одрадити минималну резидбу у току зиме да бисмо подстакли формирање нових грана. Не би требало чекати да биљка израсте и да у току зиме изгуби већу количину масе.

Током зиме смокву је потребно заштитити. Ако се ипак неке гране осуше и пропадну, потребно их је одрезати пред пролеће.

Хранива која се могу додавати биљци смокве битна су само у прве две године. Након тога смоква формира изузетно јак корен што јој даје снагу избојности из пања. У почетку јој се може додавати неко ђубриво попут стајског или компоста или евентуално минерална ђубрива, док ће касније, уколико је земља солидног квалитета, биљка без проблема расти.

Уколико се некада деси да биљка добије флекавост или сушење плодова, тада је потребно реаговати правим препаратима уз савет стручњака.

Народна веровања о смокви

У митологији смоква има велико значење. Одувек су је повезивали с мушкошћу, снагом и плодношћу. Била је посвећена богу Дионису. Плод смокве садржи многе вриедне састојке и био је енергетска храна за спорташе који су се натјецали на олимпијским играма у старој Грчкој. Одликује се великим садржајем витамина из Б скупине и минерала. Осушен плод сличан је по саставу пшеничном круху, па су смокве већ одавно биле препознате и цијењене као богат извор храњивих састојака и важан прехрамбени производ, посебице тијеком зимских мјесеци. Познато је да је Платон обожавао сухе смокве, те су у античкој Грчкој њени плодови сматрани толико вриједним да су првенствено служили за исхрану филозофа и говорника.

Izvor: agromedija.rs

/ Sagovornik: Vladimir Milutinović

Гајење смокве: Новембар је месец за садњу