Каолин је глина која се наноси отопљена у води на биљку, где испаравањем ствара заштитни филм.

Каолин (каолинска) глина је средство које се раније користило за спречавање згрудњавања прерађевина и у производњи паста за зубе. У појединим деловима Европе и САД-а, већ се увелико употребљава. У експериментима се користила у готово свим гранама пољопривреде, али је посебне резултате дала у воћарству, посебно у подручју органске и конвенционалне производње.

"Главни механизам деловања каолинског сегмента је у стварању кристалног микрофилма, који ствара баријеру између штеточина и штићене биљке. Средство поседује извесно одбијајуће (репелентно) деловање. Каолин се наноси отопљен у води на биљку, где испаравањем ствара заштитни филм. Код примене је јако битно одрадити равномерно покривање свих делова биљке са средством", објашњава маст. дипл. инг. заштите биља Душан Стојановић из ПССС Ниш.

Заштитни филм одбија штеточине

Каолин се по широком спектру деловања може упоредити са класичним контактним инсектицидом хлорпирифосом. Трошкови су такође упоредиви, али каолин има далеко већи спектар деловања. Број годишњих третирања зависи од временских прилика током вегетације.

Поменути заштитни филм одбија штеточине на неколико начина:

• ситне честице глине закаче се за инсекта када он дође у контакт са стаблом;
• инсект нерадо одлаже јаја на површине под филмом;
• рефлектујући слој на стаблу чини га мање препознатљивим као потенцијалног домаћина.

"Ако се боримо против прве генерације воћних смотаваца, тада ћемо третирања са каолином започети у фенофази прецветавања и наставити на сваких недељу дана у интервалима 6-7 пута. У овом случају нема опасности од заостатака белог филма. Уколико настављамо са борбом против каснијих генерација, тада ће такве јабуке морати проћи прање приликом сортирања", објашњава Стојановић.

Бели филм не спречава продор светлости

Иако можда делује тако, каолин својим белим филмом не спречава продор светлости. Заправо, он појачава фотосинтезу и пружа допуну очувању здравствене кондиције стабла.

"Каолин снижава температуру биљке за време врућих летњих дана и тако повећава фотосинтезу до дуго у послеподневне сате, за разлику од нетретираних стабала, где фотосинтеза у потпуности престаје после подне, услед топлотног стреса", наглашава Душан Стојановић.

Узгајивачима у подручјима са високим температурама каолин је помогао у смањењу појаве ожеготина и до 50 одсто, па и више. Допунско деловање највише долази до изражаја када се комбинује са добро осмишљеним агрохемијским мерама.

Примећен је и позитиван ефект и на гљиву чађавицу у органској производњи јабука и крушака. Истражује се утицај каолина на појаву и интензитет најопасније болести на јабукама - краставости.

Мешање каолина и других препарата

Каолинска глина се може мешати са већином фунгицида, инсектицида и акарицида, али не би требало да се мешаса сумпором и са бакарним препаратима. Препорука је да се пре употребе направи проба компатибилности. "Уколико приметимо реакције попут таложења, пенушања, одвајања, потребно је изоставити каолин из комбинације", напомиње Стојановић.

Agroklub.rs

Глином против штеточина до бољег приноса а потпуно органски и без штетних материја