Alternativno ime za godži bobice je vučje bobice. Radi se o svetlom narandžastocrvenom plodu koji potiče od žbuna čija je postojbina Kina. U Aziji, godži se konzumirao kroz generacije u nadi da produžava životni vek.

Godži bobice se konzumiraju u sirovom stanju, kao skuvane ili sušene, slično suvom grožđu. Takođe se od njih pravi biljni čaj, sok, vino i lekovi. Godži (Lycium barbarum ili Lycium chinense) je drvenasta biljka iz porodice Solanaceae (pomoćnice).

Njihovo konzumiranje utiče na: smanjenje bolnog stanja zglobova, zaštitu i bolje funkcionisanje jetre i srca, opuštanje krvnih sudova i bolju prokrvljenost i prenos kiseonika kroz krvni sistem, snižavanje krvnog pritiska, usporavanje starenja kože, rešavanje problema uvećanja prostate, poboljšavanje vida i smanjivanje senilnosti kod starijih osoba.

Američki stručnjaci je smatraju voćem veka. Istraživanja su potvrdila da Goji plodovi sadrže 18 aminokiselina, koje su neophodne za organizam, 21 mineral, mnogo vitamina, aminokiselina i ostalih sastojaka potrebni za jačanje imuniteta i zdrav i dug život čoveka. Godži bobice se nalaze na prvom mestu ORAC lestvice, koja meri antioksidativna svojstva sa fantastičnih 23.000 jedinica na 100 g Goji bobica. 

Izgled i gajenje godži bobica

Plod je crvenkasta jajasta bobica do 2 cm dužine. Sadrži 20-40 sitnih semena. Bobice se mogu konzumirati sirove ili sušene kada ukusom podsećaju na suvo grožđe. Može se očekivati da će žbun dostignuti do 2 metra visine. Godži spada u familiju paradajza i to je biljka koja se kod nas koristi kao voćna vrsta. Može se koristiti na različite načine, pošto su sveže voćke jestive tokom celog leta, od juna, jula, pa do avgusta. 

Godži svakako možemo gajiti i u bašti i u saksiji. Potrebno je samo da mu obezbedimo dovoljno svetlo mesto. Tokom letnjih meseci godži bobice imaju veće zahteve prema vodi pa prilikom gajenja o tome treba voditi računa. Naročito je važno redovno zalivati mlade biljke. Sadnja se može vršiti tokom cele godine, od aprila do kasne jeseni. 

Godži bobice sade se u jame veličine 40 x 40 x 40, na razmaku od oko 1.5 m. Najpre se na dno jame stavlja đubrivo, a zatim sledi sloj zemlje, nakon čega ostane dubina 15 – 20 cm. Ispod sadnice stavlja se supstrat. Nakon sadnje, sadnica se dobro pokrije zemljom i zalije vodom. Preporučuje se da se mlade biljke pričvrste uz naslon kako bi im se pružio oslonac.

Na ovim geografsko – klimatskim prostorima, godži još uvek ne napadaju insekti pa je pogodan za ekološko gajenje. Prvi se prinos može očekivati u drugoj ili tećoj godini, u zavisnosti od o starosti sadnice, a kada dođe u pun rod, može doneti oko 5 kg ploda. Berbu je važno obaviti pre mraza, zbog osetljivosti ploda, berba godži bobica najčešće obavlja ručno. Prvi rod je krajem leta, a sve do prvih mrazeva, biljka će iznova davati rod.

Izvor:agromedija.rs

GODŽI BOBICE: Crveni dijamanti kao novi tip izvora mladosti