Prinosi šećerne repe u Srbiji su zbog suše više nego prepolovljeni – koren joj je malo deblji od šargarepe, rekli su danas poljoprivrednici za Betu.

Ratar Zlatko Periša iz sela Torak, u opštini Žitište u Banatu, rekao je da na 23 hektara očekuje prinos od 25-30 odsto roda u odnosu na „normalne godine“.

 „Prošle godine sam u proizvodnji šećerne repe na 60 hektara napravio ‘minus’ od 60.000 evra. Ove godine imam repu na 23 hektara samo da bi šećeranama otplatio preostali dug od 20.000 evra. Ovo je rupa bez dna, odustaćemo od proizvodnje jer ne možemo da radimo za ‘ništa'“, rekao je Periša.

Prema njegovim rečima, doći će brzo vreme da niko neće hteti da obrađuje zemlju.

Sa dva brata i ocem Periša obrađuje 340 hektara, najvećim delom u zakupu, ali će, kako je rekao, ako sledeće godine ne izmiri dugove iz proteklih godina, napustiti ratarstvo.

On je kazao da su prošle godine dva mlada meštanina dala svoju zemlju u zakup i otišla u Nemačku gde jedan vozi autobus, a drugi radi u klanici i kažu da im se to više isplati.

 „Sada jedino na ovčarstvu imamo zaradu i novcem od jagnjadi pokrivamo gubitke u ratarstvu“, rekao je Periša i naveo da je u opštini Žitište prošle godine bilo zasejano šećernom repom 500 hektara, a ove ni punih 30 hektara, jer su poljoprivrednici odustali od te skupe proizvodnje.

Istakao je da se ne uzdaju u državu da im pomogne u izgradnji sistema za navodnjavanje, jer su očigledne klimatske promene i suše su sve jače.

„Postoje kanali za navodnjavanje iz Begeja i Tamiša, ali je za kupovinu sistema za navodnjavanje i agregata za njegovo pokretanje potrebno oko 40.000 evra i mi ne možemo to da kupimo bez nekih povoljnih dugoročnih kredita, a njih nema“, rekao je Periša.

Nemoguće je, kako je rekao, odvojiti taj novac za investiranje u sistem za navodnjavanje jer za 11 godina, koliko se bavi proizvodnjom šećerne repe, samo je prve godine imao zaradu od 10.000 evra, prošle godine najveći gubitak od 60.000 evra, a ove očekuje „minus“ od 10.000 do 20.000 evra.

 On je naveo da su najveći gubitnici proizvođači i potrošači, a da su trgovci mineralnim đubrivima, semenima i vlasnici silosa najveći profiteri jer „obračunavaju marže koje niko ne kontroliše“.

„Prošle godine mineralno đubrivo koje proizvodi Eliksir u pakovanju od 100 kilograma koštalo je 4.800 dinara, a ove 6.000 dinara. Tako je i sa uvoznim đubrivom. Urea je u januaru ove godine koštala 50 dinara po kilogramu, a sada je 70 dinara“, rekao je Periša.

Dodao je da su uvoznici đubriva smislili taktiku da ne uvoze veliku količinu već manju, pa na nju zaračunaju enormne marže, a poljoprivrednici moraju da ga kupe, ali će ove godine, verovatno neki odustati kao i on sam.

Poljoprivrednik Goran Filipović iz Kisača koji uzgaja repu na 6,5 hektara rekao je da nije siguran da će ove godine imati prinos tri tone po hektaru, a prošle je imao sedam-osam tona.

 „Repa je posle majskih kiša dobro nikla, ali junske i julske suše su je uništile tako da je odbacivala list, pa je koren malo deblji od šargarepe, a u normalnim uslovima trebalo je da bude težak od jedan do dva kilograma. Pre nekoliko dana pokušao sam da iščupam nekoliko korenova i listovi su se pokidali, a nisam je iščupao jer je zemlja tvrda“, rekao je Filipović.

Agroinfo.rs/FO1S 

Prepolovljen prinos šećerne repe: Ratari odustaju od proizvodnje