Istorija srpskog vinogradarstva duža je od hiljadu godina, a gde je sve počelo i ko je načinio pionirski korak u razvoju vinskog turizma možete pročitati u nastavku teksta…

Prilikom arheoloških iskopavanja Sirmijuma i drugih antičkih lokaliteta u Srbiji pronađen je veliki broj amfora (trbušasta posuda sa dve naspramne ručke i suženim vratom, napravljena od pečene gline, koja je u antici služila za čuvanje vina) koje dokumentuju dovoz vina. Poznato je da je rimski car Domentijan (69-96. god.) uveo zakonski monopol kojim je samo italijanskim vinogradarima bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu. Taj monopol je važio sve do pojave cara Marka Aurelija Proba, rođenog u sremskom, a rimskom carskom gradu Sirmijumu 232. godine. Prob je zasadio vinovu lozu na padinama Alma Monsa (Fruška Gora) u okolini Sirmijuma, pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva u Srbiji.

Istorija srpskog vinarstva duža je od hiljadu godina. Razvoj se odvijao od začetaka srpske države u 8. i 9. veku, a naročito za vladavine dinastije Nemanjića, od 11. do kraja 14. veka. Srpski vladari su posebno negovali kulturu gajenja vinove loze, piše somelijer Aleksandar Bikicki za vinsketure.rs.

Zaharije Orfelin, jedan od najučenijih Srba 18. veka, spominje u svom „Iskusnom podrumaru“ iz 1783. godine, da su naša najbolja vina manastirska i nadasve karlovačko vino, naročito crno i šiler i da su najbolja u starosti od tri do četiri godine.

Vinogradarstvo i vinarstvo Srema je jedno od najstarijih i najznačajnijih u ovom delu Evrope. Tako su Karlovci slavu stekli pre svega zahvaljujući vinogradima i vinima koja su se pila širom starog kontinenta. Vinski podrumi u Sremskim Karlovcima i Irigu i danas su pravi doživljaj za goste. Oni su posle Prvog svetskog rata podizani u vidu laguma sa drvenim svodovima. Za vrenje i čuvanje vina koristila su se isključivo drvena burad sa drvenim ili metalnim obručima. I danas se može naći jedan broj podruma sa drvenim sudovima, mada se sve više prelazi na metalne. Karlovčani, koji su bili čuveni po svojim specijalnim vinima Ausbruhu i Bermetu, obnovili su devedesetih godina prošlog veka proizvodnju ovih vina. Tehnologija pravljenja čuvala se i prenosila kao tajna u karlovačkim porodicama.

ISTORIJA VINSKOG TURIZMA U SRBIJI

Kada govorimo o vinskom turizmu, najčešće se pominje kraj XX i početak XXI veka, međutim, začeci vinskog turizma dogodili su se mnogo ranije i za tu tvrdnju postoje čvrsti dokazi, piše Mirjana Maksimović za sajt Žene i vino.

Pionirske korake u razvoju vinskog turizma Srbije učinio je sam knez Mihailo Obrenović. Ostalo je zabeleženo kako je 01. septembra 1864. godine, pri povratku iz Kragujevca stigao u Smederevo „gde je noćio, a zatim sutradan išao u berbu svog vinograda, na koju su došla sva gospoda savetnici i ostala gospoda ministri“, te da je „ceo dan proveden u najvećem veselju i zabavi“. Sledeće jeseni, „Knez Mihailo, sa svojim ministrima i drugim zvanim gostima, otišao je u Smederevo, u berbu svojih vinograda”. Istini za volju, berba je prvobitno bila planirana za 24. septembar ali je zbog loših vremenskih uslova i kiše morala biti odložena za pet dana. Stoga, berba je održana 29. septembra, a bilo je planirano da se knez sa svojim gostima u Beograd vrati istog dana uveče, što zbog kiše i niskog vodostaja Dunava nije bilo moguće. Zbog toga su knez i njegovi gosti ostali da prenoće u novosagrađenom dvorcu, današnjoj vili Obrenović, gde se knez „veselo i prijatno sa svojim gostima do neko doba noći proveo“. Ostala je zabeležena još samo jedna berba, 1867. godine, kojoj je knez lično prisustvovao, ali kako se tom prilikom razboleo, sva je prilika da gostiju na berbi nije bilo.

Sledeći podatak o gostima u vinogradu Obrenovića nalazimo u vidu spiska zvanica za odlazak u Smederevo na berbu grožđa, piše Mirjana Maksimović za sajt Žene i vino. Spisak je sastavio zastupnik dvorskog maršala, major Dragutin Franasović, 15. septembra 1882. godine, na inicijativu kraljice Natalije Obrenović. Kraljica je planirala da se u Smederevo putuje parobrodom, u nedelju 26. septembra u 10 časova pre podne, a povratak je bio iste večeri. Na parobrodu su služeni doručak i ručak, a na pozivnici je jasno bio naznačen i pravilnik odevanja za tu priliku: „kratke haljine za gospođe i crni kaput za gospodu“. U arhivskoj građi nema podataka o tome da li su slični događaji organizovani i u godinama posle toga, ali kako postoje službeni oglasi prema kojima kraljica određenim danima krajem septembra neće primati uobičajene posete nedeljom, možemo pretpostaviti da jesu.

Te iste 1882. godine, u Srbiji je registrovana prva pojava filoksere i to baš u smederevskim vinogradima, te su smederevski vinogradari među prvima pristupili i borbi protiv bolesti. S ciljem da pomogne obnovi vinograda, država je upravo u Smederevu osnovala prvi lozni rasadnik.

Koliko je vinogradastvo smatrano ozbiljnom granom privrede govori i podatak da je prilično pompezno za to vreme najavljivan i objavljivan „Prvi zemaljski javan zbor vinara i vinodelaca u Srbiji“, koji je održan u Nišu na Svetog Trifuna i Sretenje, 01. i 02. februara 1889. (u to vreme je još uvek korišćen stari kalendar). Na zboru se diskutovalo o tome kako povećati prihode od prodaje vina, novoj lozi kalemljenoj na američkoj podlozi zahvaljujući kojoj se Srbija polako oporavljala od filoksere, o izvozu vina na strana tržišta, načinima udruživanja vinara i mnogim drugim problemima koja su tištala tadašnje vinogradare i vinodelce. Tom prilikom održano je i prvo ocenjivanje vina u Srbiji, na koje su svoja vina donosili svi učesnici zbora koji su se bavili preradom grožđa, a u pozivu je bilo istaknuto da se ponesu „jedno ili dva stakla probe svoga vina“. Na zbor su pozvane sve zainteresovane strane, od proizvođača, preko trgovaca i gostioničara, do opštinara i državnih službenika čiji posao je vezan za poljoprivredu. Zboru je prisustvovao i „Gospodin Ministar Narodne Privrede sa stručnim osobljem poverenog mu ministarstva“. Svi koji su železnicom putovali na ovaj zbor, imali su pravo na 50 odsto popusta za kartu. Kao jedan od pažnje vrednih ishoda ovog skupa, bile su i vinogradarske zadruge koje su se kasnije osnivale širom Srbije.

Poljoprivredne izložbe bile su sastavni deo tadašnjeg privrednog života u Srbiji i Jugoslaviji, a imale su i podršku vlasti i državnih institucija. Tako je i u Smederevu, od 26. do 29. septembra 1899. godine, organizovana „Prva smederevska izložba grožđa“. Inicijativu za izložbu je dao rukovalac smederevskog loznog rasadnika, a podržali su je smederevski vinogradari i Ministarstvo narodne privrede.

Izvor: vinsketure.rs

ISTORIJA VINOGRADARSTVA: Od Marka Aurelija do Mihajla Obrenovića