Izvoz borovnica i brusnica iz Srbije porastao je 32 puta od 2015. do 2022. godine i sa vrednošću izvoza od 27 miliona evra Srbija se nalazi na 16. mestu u svetu po izvozu ovog bobičastog voća. Više od 27 miliona evra za izvoz.

Kako pokazuju podaci Svetske trgovinske organizacije i Ujedinjenih nacija to je naveće relativno povećanje izvoza borovnica u svetu među prvih 30 izvoznika. 

– Srbija je u 2022. godini imala veću vrednost izvoza ovih bobica od zbirne vrednosti svih susednih zemalja, i izgleda da je to ostao slučaj i u 2023. godini. Pri padu ukupne vrednosti izvoza voća iz Srbije, izvoz borovnice je nastavio da se povećava i u 2023. godini, dostigavši vrednost od 33,7 miliona evra. Svetski izvoz ovih voćkica raste izuzetnom brzinom pa je od 2015. do 2022. godine ukupna vrednost gotovo utrostručena, sa 1,56 na 4,5 milijardi evra. – kaže  Miroslav Zdravković, urednik poratala „Makroekonimija.org“.

Od ostalog voća ubrzano raste izvoz svežih višanja koji se u 2022. godini u odnosu na 2015. povećao više od tri puta, dok je izvoz ovog smrznutog voća udvostručen.

Izvoz svežih kupina za sedam godina povećan je za 56 odsto, dok je izvoz smrznutih porastao za 96 procenata.

Agroekonomista Milan Prostran smatra da bi izvoz svog bobičastog voća mogao i dalje da raste pošto do sada nismo imali ozbiljne površine pod tim voćem.

– Za razliku od maline koja više desetina godina apsolutno dominira kao voće u izvozu i gde smo bili prvi ili drugi u svetu, to sa brusnicama i borovnicama je tek početak. Sa proizvodnjom jagodičastog voća praktično smo tek u začetku ozbiljnijih namera da se tom proizvodnjom bavimo. Pretpostavljam da određene klimatske promene utiču na promenu proizvodnih klutura pa se pored klasičnog voća, šljiva, jabuka, krušaka i dunja na sve većim površinama gaje borovnice, ribizle, brusnice – kaže Prostran.

On naglašava da se u tu proizvodnju ne sme ulaziti dok se ne nađe dobar kupac i ne potpiše dugoročan ugovor.

– Da bi mi tu napravili neki ozbiljniji izvozni zaoklret mora da prođe vreme. Tu se radi o višegodišnjim zasadima i ozbiljnim investicijama u zasade. To su atraktivni proizvodi i videli smo i u sporazumu sa Kinom da je bila atraktivna suva šljiva i borovnica. Ko god ima interesa treba da ulaže u bobičasto voće ali to mora biti jako obazriv i pre nego se u to upusti treba da prilagodi proizvodnju sve probirljivijim kupcima, da obezbedi kupca i dugoročan ugovor – upozorava Prostran za Kurir.

Agroinfo.rs/B010S

Izvoz bobičastog voća iz Srbije skočio više od 30 puta – zarade milionske