Произвођачима када плате бераче, остаје од четири до пет динара по килограму, што како тврде, не подмирује ни најосновније трошкове производње.

Иако ни са почетном ценом од 10 динара произвођачи шљива у Топлоци нису могли да подмире ни најосновније трошкове производње, после само два дана откупа, цена шљиве „стенлеј” смањена је за динар односно два, у зависности да ли се предаје тврда и ручно брана без петељки, или се продаје „ринфуз”.

Произвођачима када плате бераче, остаје од четири до пет динара по килограму, што како тврде, не подмирује ни најосновније трошкове производње, па ће ове године сви они који имају пре свега финансијске могућности, шљиву уместо у прераду, ставити у казан и пећи ракију која је много исплативија када се прода. Произвођачи тврде и да осим што је ове године добро родила, шљива одавно није била бољег квалитета, али све то није утицало да садашња цена буде четири пута мања од прошлогодишње.

Разлог овако ниске цене, пољопривредници само могу да претпоставе и нагађају, а многи, кажу, да су затечени по њима смишљеном одлуком државе да како кажу „докусури” и уништи село и сељаке, јер прећутно дозвољава да их локални накупци и монополисти уцењују и нуде им понижавајуће ниску цену.

– Ко задњи изађе из села, нек угаси сеоску расвету тамо где је има. Оваквом ценом не да су обесмислили пољопривредну производњу и живот и опстанак младих на селу, него ће многе ратаре и домаћине дотерати на просјачки штап и социјалу. За четири до пет динара по килограму колико нам остане када платимо бераче, не можемо ни уложени новац да вратимо, а не да нешто зарадимо и улажемо у наредну годину. Увек је било лоше, али је ово сада дотакло дно – каже Саша Станковић из Старе Божурне. Он додаје да су шљиве ове године добро родиле, те да је квалитет најбољи у последњих десетак и више година, али да све то није довољно да би се њихов производ наплатио по реалној цени.

Информацију, како се у конкретном случају дошло до цене од осам до девет динара за килограм шљиве, нико од надлежних служби не само на локалу, већ и на нивоу републичких министарстава, није могао да каже. У Министарству пољопривреде упутили су нас на Министарство трговине, где смо добили одговор да држава контролише и одређује цену само хлеба и лекова.

Све цене у Србији формирају се по закону понуде и потражње, изузев максимално прописане цене хлеба и цене лекова, који се издају на рецепт а које држава контролише. Све друге се формирају на слободном тржишту – рекли су у министарству. Ипак, они су нас упутили на Комисију за заштиту конкуренције, од којих смо затражили информацију како, ко и по којим критеријумима је ове године одредио почетну откупну цену од десет а већ после неколико дана након тога осам и девет динара за килограм шљиве.

Комисија није упућена у постојање било какве форме, јасно прописаног поступка односно методологије, од било које локалне самоуправе која би се користила приликом обрачуна и формирања тржишног котирања цене шљиве. Слично је и са осталим пољопривредним производима из категорије воћа – наводе у комисији. Међутим, за њих је интересантна информација да је цена одређена евентуалним договором између откупљивача, што може представљати повреду конкуренције из члана 10 Закона о заштити конкуренције, те да то може бити предмет даљег поступка комисије. Кажу да уколико се достави потребна документација и докази у вези са договором за цену шљиве, а у коме су учествовали само откупљивачи, иако по закону у формирању цене морају да учествују и произвођачи, то може бити предмет њиховог рада и провере.

Према доступним подацима под засадом шљиве на територији прокупачке општине има више од 2.000 хектара, а у просеку се годишње откупи преко 2.500 вагона шљиве. Најзаступљенија сорта је „стенлеј”, док су засади „чачанске лепотице”, „чачанске ране” и „чачанске родне” засађени на мањим површинама. Процена је да ће просечан род шљиве ове године бити од 10 до 15 тона по хектару.

Agrosmart.net

Ове године више шљива завршиће у казану