U novije vreme imaju i sve veću ukrasnu i hortikulturnu vrednost. Mogu seuzgaja ti na terasama, ukrasnim vrtovima radi svog patuljastog rasta, te voćke daju sasvim jednu novu dimenziju arhitekturi uređenju životnog prostora. Radi svog atraktivnog izgleda izazivaju interesovanje svakoga ko ih zapazi, jer voćka iako je mala ima normalno velike i lepe plodove.

Patuljaste breskve idealne su za ljubitelje voća koji nemaju mnogo prostora. Mogu se uspešno gajiti u malim vrtovima, a pogodne su i za sadnju u balkonske žardinjere i saksije. Deluju vrlo dekorativno. Odlikuju se niskim rastom od 1 do 1,5 m. Zbog oblika krošnje, dugačkih oborenih listova, krupnih ružičastih cvetova i simpatičnih ukusnih plodova teških oko 150 g, pravi su ukras svakog vrta. Veoma dobro i redovno rađaju, samooplodne su.

Plodovi su  žutog mesa. Rađa 5-7 kg po stablu, a visina rasta je oko 1 m.

Jedna od prvih patuljastih bresaka je bila danas poznata Bonanza. Tu su još i Garden Lady, Tuscany, Crimson Baby i dr. Zatim, nektarine Nectarella, Terrace Ruby, Trixzie i dr. Postoje sorte beloga i sorte žutoga mesa. Postoje čak i patuljaste forme klasičnih sorti. Kompaktnog su rasta, veličine 1,2 – 1,5 m. Uzgoj u loncu ih takođe spečava da previše rastu. Ne zahtevaju gotovo nikakve veće zahvate rezidbe osim početnog usmeravanja krošnje. Traže puno sunca, te kvalitetno.
Ono na što treba pripaziti je da prezime na hladnom i tamnijem mestu kad im otpadne lišće. Zahtevaju barem 250 sati takvog tretmana, inače ne cvetaju na proleće.
Nakon druge godine rodi, puni intenzitet prinosa dostiže u četvrtoj godini. Osim lepih plodova, prekrasno i cvetaju u proleće. Sve su samooplodne i ne trebaju oprašivača. Breskve napadaju brojni isekti, pa je svakako nužno pripaziti na odgovarajuću pažnju tokom vegetacije i prezimljenja

Vreme zrenja patuljaste breskve je prva polovina avgusta.

Izvor:rasadniksevar.com

Patuljasta breskva