Пегавост лишћа је честа и распрострањена болест ораха код нас. Јавља се скоро сваке године, а нарочито у кишовитом периоду или када током лета (јула и августа) долази до масовног сушења и опадања лишћа, што посебно штети младим воћкама у расадницима.

Први знаци болести запажају се на лишћу у виду пегавости, обично у првој декади маја или нешто касније. Првобитне пеге су светлије и мање а касније се повећавају и шире, када постају мрке. Њихов број варира и креће се од неколико десетина до стотину на једном листу.

Повећањем и спајањем пега настаје интензивно изумирање лисне површине, услед чега оболело лишће добија мрку боју, сасушује се и отпада.

Пеге на лишћу ораха нису нимало безазлена појава. На јако оболелом ораху развијају се ситнији плодови са слабо развијеним језгром лошег укуса. За време честих киша, које погодују развоју болести, пегавост се брзо развија, а лишће суши и отпадне с ораха. Овако јаке заразе изнурују воћку, смањују њен прираст у текућој и принос у наредној години, а услед ослабљености воћака, које остају без лишћа, може доћи и до измрзавања ораха током зиме.

С наличја оболелог лишћа уочавају се групице пепељасте до тамномрке боје, поредане најчешће у виду кругова, састављене од спора (конидија) паразита.
Ове споре разнете кишним капима изазивају нове заразе и заразе здравог лишћа, после чега се поново образују нове генерације споре, којима се болест током вегетација шири.

Осим на лишћу, болест се појављује и на плодовима и леторастима ораха како једногодишњих сејаница, тако и старијих биљака у расаднику. Оболевају млади плодови, али и они поодмакли у развоју. На њима се формирају прво светломрке и влажне пеге које у даљем развоју постају црне, те својим ширењем и спајањем захватају све већу површину плода. Оболели плодови обично потпуно поцрне, сасушују се и отпадају. Тако понекад 50 до 80 процената младих плодова може потпуно пропасти.

На старијим плодовима дешавају се сличне промене, те и они потпуно поцрне. Језгро већине оболелих плодова постаје црно и суши се, те није употребљиво за јело.

На леторастима једногодишњих сејаница или старијих садница у расаднику појављују се светлије, угнуте пеге различите величине, које се спајају и шире, достижући и до 15 сантиметара у дужини. Оболели сејанци се слабије развијају, заостајући у расту у односу на здраве. Ову болест проузрокује гљивица Гномониа лептостyла.

У оболелом лишћу се током периода мировања воћака развијају плодоносна тела, проузроковача болести. Споре које се за то време развију у плодоносним телима ослобадају се и избацују у пролеће, када по доспевању на лишће изазивају прве пролећне заразе. Избацивање ових зимских спора траје дуже: месец до два, све до краја маја или јуна, те од њих увек прети опасност од инфекције лишћа.

После тога зараза лишћа и других органа ораха настаје посредством летњих спора-кондија, које се на пегама редовно формирају.

Пеге на лишћу ораха захтевају озбиљно лечење. У циљу сузбијања овог паразита ораха препоручују се механичке и хемијске мере борбе. Механичке се састоје у сакупљању и уништавању оболелог лишћа закопавањем или спаљивањем, као и одстрањивањем и уништавањем оболелих летораста.

Прво прскање ораха изводи се после појава првих пега, а остала у већем или мањем размаку, око петнаестак дана, у зависности од интензитета ширења болести и услова који постоје за њен даљи развој и ширење.

Против пега на лисћу ораха препоручују се препарати: "бакарни креч", "бакроцид", "бакарни креч супер", "купраблау", "цибак", "каптан", "ортоцид", "тиозин А", "цирам", "радоцирам", "делан", "дитан М-45", "зиман", "бенлејт" и др.

Добро је знати да разне сорте ораха обољевају у неједнаком степену. Неке су више, а друге мање осетљиве.

Izvor: poljoprivrednisavetnik.com

Пеге на лишћу ораха