Badem je stablo koje daje orašasti plod istog naziva. Slatki bademi su vrsta koju jedemo, a gorki bademi se obrađuju kako bi se bademovo ulje koristilo kao aroma za hranu, kao i u kozmetičke svrhe.

Badem (Prunus dolcis) je veoma cenjen zbog upotrebe u slatkišima, pecivima i tortama, kao i zbog ulja koje se dobija ceđenjem. Uzgajani još 4000 godina pre nove ere, bademi su domaći u centralnoj i jugozapadnoj Aziji, a preneti su i uzgajani i u mnogim drugim delovima sveta. Bademi sadrže vitamin E, koji je takođe antioksidant. Koštunjavi plodovi, generalno, snabdevaju nas sa veoma malo vitamina C, a u bademima skoro da ga nema uopšte.

Kako se uzgaja badem?

Bademovom drvetu je ponekad potrebno nekoliko godina da bi počelo da rađa. Da biste dobili bademove, možda ćete morati da čekate četiri godine. Tako da ako imate drvce koje je staro godinu dana, možda je potrebno samo da budete strpljivi. Jednom kada počne da rađa, možete očekivati da će 50 narednih godina davati prinos.

Kada uzgajate bademovo drvo, korisno je znati da ono ne toleriše previše vlažno tlo i da je izuzetno podložno prolećnim mrazevima. Badem raste u blagim i vlažnim zimama i toplim, suvim letnjim mesecima punim sunca. Za badem je vrlo važno da ima dovoljne količine padavina u vreme intenzivnog rasta vegetativnih i generativnih organa (letorasta i plodova). Kod nas se badem ne navodnjava, osim ako se žele osigurati visoki i stabilniji prinosi. Na taj se način prinosi mogu povećati i za 40 %.. Pored toga, vrlo malo sorti bademovog drveta je samooplodno, pa im je zbog toga  potrebno unakrsno oprašivanje kako bi davali plodove. Zbog toga ćete morati uvek da zasadite parove stabala. Ako nemate dovoljno prostora, možete zasaditi dve sadnice u istu rupu, u kojoj će drveće rasti zajedno i preplitati se, omogućavajući cvetovima unakrsno oprašivanje.

Za uspešan uzgoj, bademu treba puno svetlosti i topline. Gaji se na različitim nadmorskim visi­nama. 

Pre sadnje zemljište treba pripremiti dubokim oranjem kao i za sve druge intenzivne kulture. Ravnomerno se rasipa mineralno đubrivo i zemljište se ore na dubini od 40 cm. Za jesenju sadnju duboko oranje obavlja se tokom leta, a za proletnju sadnju duboka obrada može da se obavi od leta do zime, ako je povoljna vlažnost zemljišta.

Za gajenje badema služe razne podloge: breskve, hibrid breskve i badema kao i šljive. Kod nas se najviše primenjuju sejanci gorkog badema, breskve i hibrid badem x breskva.

Sadnja se obavlja isključivo zdravim i prvoklasnim sadnicama. U Italiji i Francuskoj bademi se sade, ako se obavlja navodnjavanje, na razmak 6 x 5 m, a bez navodnjavanja na 6 x 4 m. Prema iskustvima iz stra­ne i domaće prakse, treba upotrebiti razmak 6 x 4 m, što znači da za 1 ha treba 416 sadnica badema.  

Održavanje zasada badema
Održavanje zemljišta i đubrenje zasada badema vrlo su slični održavanju zemljišta i đubrenju zasada breskve i nektarine, pogotovo jer su im podloge iste ili slične.

Koje su moguće bolesti i štetočine badema?
Šupljikavi listići. Ova bolest je gljivična bolest. Može se pojaviti na mladarima, plodovima i lišću. Kada se dogodi na listovima, onda se mogu uočiti male, crvenkaste i okrugle pege, veličine od 3 do 10 mm. One su oivičene tamnijom linijom. Tamo gde se nalazi pegica, list će odumirati, sušiti se i na kraju ćemo videti rupice. Pegica može biti mnogo na jednom listu. Kada listovi mnogo obole, onda će se potpuno osušiti i opadati. Mera zaštite se sastoji od uklanjanja suvih grana orezivanjem. Tokom jeseni treba prskati drvo preparatom na bazi bakra (kada lišće opadne), a u zimu se može naprskati uljem i bakrom (pre nego što napupi). Kada nastupi vegetacija, onda treba prskati 1 ili 2 puta, a posle cvetanja opet.

Za badem je dobro koristiti pesticid Metod 480SC sa aktivnom materijom Kaptan 480.00 g/l. Koncentracija potrebna za prskanje je 2-3 kg po hektaru (20-30 g u 10 l vode).

Crveni voćni pauk. Ova štetočina napada breskve, maline, kupine, dunje, šljive, lešnike, trešnje, kruške, jabuke i bademe. Štetočina ostavlja crvena jaja koja su velika oko 0.15 mm u pukotinama kore i u račvama grana kod dvogodišnjih biljaka. Ova jaja se potom ispile i pojave na donjoj strani listova. Izgledaju kao grinje koje se mogu videti pod lupom. Ove štetočine oštete list, te će on prvo da promeni boju. Crveni voćni pauk se hrani i onda može da poveća transpiraciju i da smanji proizvodnju nutritivnih materija. Plodovi će, na kraju biti sitni. Grane koje drže taj oštećen list, neće ući spremne u zimski period.

Zaštita badema od ove štetočine se radi uz pomoć akaricida, i to samo ako je količina iznad nivoa štetnosti. Tretiranje akaricidom se radi noću.

Dobar preparat je Bifentrin od 100.00 g/l, koji se stavlja u koncentraciji od 2-5 l po hektaru (20 do 50 ml u 10 l vode).

Berba badema
Kada je plod badema u punoj zrelosti, omotač puca i plodovi ispadaju. Plodovi ne sazrevaju ravnomerno. Najranije sazrevaju plodovi na spoljnom delu krošnje. Berba u malim zasadima obavlja se ručno u mreže stavljene pod stabla, dok se u većim zasadima primenjuju tresači. Berba može da počne kada omotači počmu pucati. Pre skladištenja bademi se očiste i osuše pa se sklone na suvo i provetreno mesto.

Agroinfo.rs

Sadnja i nega badema: Agroekološki uslovi za gajenje badema