Sorta šljive 'pozna plava' stvorena je 1980. godine samooplodnjom sorte 'čačanska najbolja'. Međutim, kao nova sorta, 'pozna plava' je priznata relativno skoro - 2008. godine. U nastavku teksta saznajte više o ovoj sorti.

Stablo ove sorte je srednjebujno. Krošnja je srednje gustine, okruglasto-piramidalna. Skeletne grane su jake i imaju širok ugao grananja. Elastične su i ne lome se pod teretom roda. Cvetni pupoljci se obrazuju na majskim kiticama i jednogodišnjim grančicama. List je srednjesitan, eliptičnog oblika, sužen prema peteljci. Tamnozelene je boje lica i svetlije boje na naličju lista. Ivica liske je fino nazubljena. Peteljka je tanka, srednje dužine. Cvet je srednjekrupan. Krunični listići su bele boje. Cvetni elementi su dobro razvijeni. Cveta srednjepozno, nešto posle stenleja (Stanley). Polen je dobre klijavosti. Delimično je samooplodna. Dobro je oprašuje čačanska rodna. U određenim lokalitetima rađa obilno. Dobro reaguje na đubrenje i obradu zemljišta. Lokalitet i vremenske prilike u periodu cvetanja utiču znatno na prinose pozne plave.

Srednje je osetljiva prema prouzrokovačima plamenjače (Polystigma rubrum), a relativno osetljiva prema prouzrokovačima rđe (Puccinia pruni spinosae) šljive. Otporna je prema prouzrokovačima truleži plodova i cvetova (Monilinia laxa). Tolerantna je prema virusu šarke šljive (Plum pox virus). Sa sejancem dženarike, kao podlogom, pokazuje odličnu kompatibilnost.

Plod je sitan do srednjekrupan (20-40 g), ovalnog oblika. Dimenzije ploda su: visina – 42,4 mm, širina – 33,7 mm, debljina – 32,3 mm. Peteljkino udubljenje je plitko. Peteljka je srednje dužine, tanka. Pokožica je srednje debljine, čvrsta, tamnoplava sa obilnim pepeljkom. Meso je žuto, čvrsto, sočno, odličnog slatko-nakiselog ukusa. Sadrži 18-29% rastvorljivih suvih materija (prosečno 25%). Koštica je srednjekrupna (1,7 g), jajastog oblika, sužena prema osnovi, rapava, kompaktna. Dimenzije koštice su: visina -25,0 mm, širina – 15,1 mm, debljina – 9,1 mm. U masi ploda učestvuje sa oko 6%.

Sazreva izrazito pozno, krajem avgusta i početkom septembra i jedna je od najpoznijih sorti šljive uopšte. Zbog čvrstih plodova odlično podnosi manipulaciju i transport. Plodovi se dugo čuvaju u običnim uslovima.

Pozna plava je veoma pozna sorta odličnih organoleptičkih osobina. Podesna je za potrošnju u svežem stanju i razne vidove prerade (sušenje, džemovi, kompoti, rakija, zamrzavanje i dr.). Trebalo bi je gajiti u određenim lokalitetima uz dobru negu i đubrenje.

U saradnji sa Ganter OHG Markenbaumschule (Wyhl am Kaiserstuhl, Germany) zaštićena je na teritoriji EU pod nazivom „Cacaks Späte“.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Šljiva odličnih organoleptičkih osobina: 'Pozna plava' je za novu sortu priznata 2008. godine