Кестењаста пегавост (Дидyмелла аппланата) ластара једна је од најопаснијих болести која може да угрози читав род. Нове сорте малине и купине, које имају крупније плодове, врло су осетљиве на појаву ове болести. Крајем јуна и почетком јула поведите више рачуна, јер је тај период погодан за развој кестењасте пегавости. Са овим саветима много лакше ћете је уочити.

Дидyмелла апланата напада малину и купину, и хибриде који настају њиховим међусобним укрштањем. Болест се прво уочава крајем јуна, почетком јула. Зараза лишћа младих изданака започиње на ивици и шири се према главном нерву. Услед заразе долази до некрозе лишћа између нерава у виду слова „В“. Зараза се са лишћа, кроз лисну дршку, шири на нодусе.

Како да уклоните прву серију изданака у вашем малињаку

Заражено лишће се најчешће превремено осуши. На захваћеним ластарима се јављају мрке, тамне пеге, а често бива захваћен већи део изданка. Касније, у току јесени, пеге се слабије примећују јер ластари добијају тамнију боју. Током зиме се примећује сребрнаста боја (избељивање ластара) и у њима се уочавају псеудотеције, касније пикниди. Током пролећа и лета, у оквиру пега, долази до некрозе, пућања коре и њеног одвајања. Пупољци ретко изумиру, често су ослабљени и смањени, па не успевају да се развију у конкуренцији са незараженим пупољцима исте биљке.

Савети за одабир квалитетних садница малине

Заражени пупољци лакше измрзавају у току зиме. На зараженим ластарима у пролеће пупољци не крећу. Дyдимелла аппланата се у току зиме одржава у форми мицелије, псеудотеција и пикнида на зараженим ластарима. У влажним условима гљива ствара аскоспоре и конидије које врше заразу лишћа.

Уочите је на време: Кестењаста пегавост ластара малине - © ПИС Војводина

Гљива из листа расте кроз петељку и колонизира кору ластара око пупољка. Пикноспоре се обилато формирају од јуна до краја јула и највероватније имају примарну улогу у инфекцији листа. Лист постаје врло осетљив са физиолошким старењем услед недостатка светла у основи ластара. Осетљивост ластара је значајно повећана после периода високих температура и тај фактор доприноси појави симптома на нодусима дуж ластара.

Почетком августа ластари дозревају и мање су осетљиви на заразу. Дидyмелла аппланата није лако ни једноставно сузбити. Одмах после бербе потребно је уклонити биљке које су донеле род, да се зараза не би пренела на младе ластаре. Не сме се оставити да ластари презиме и да се уклањају у пролеће, како се то иначе чини. Не треба држати густе, превише закоровљене засаде малине, јер се у таквим условима болест јаче јавља. Уклањање прво изниклих ластара се врши хербицидима, кошењем или на друге начине.

Представљамо вам сестре Станојевић – пример успешних и добрих малинарки!

Ово се може вршити само у јако бујним засадима и на сортама које подносе уклањање ластара. У току вегетације могу се користити фунгициди са контактним и системичним деловањем. За третирање родних ластара пре кретања вегетације препоручује се примена сумпорнокречне чорбе. У току вегетације користе се препарати на бази азоксистобина пред цветање, две недеље пред бербу препарати на бази боксалида/пираклостробина и фенхексамида, уз поштовање прописане каренце.

Izvor:agroklub.rs

Уочите је на време: Кестењаста пегавост ластара малине