VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvodjača malina i kupina u Srbiji izjavio je da je to voće u lošem stanju zbog stalnih promena vremena i da se očekuje cena od 600 do 800 dinara za kilogram.

Proizvođači malina se nadaju da će cena za kilogram ove godine biti najmanje 600 dinara, dok se očekuje da poskupe i dnevnice berača "crvenog zlata".

Stručnjaci smatraju da ovogodišnji rodni potencijal maline nažalost nije obećavajući, a usled toga i poskupljenja inputa, cena "crvenog zlata" može dodatno porasti.

Cena crvenog zlata se već ugovara i kretaće se od 600 do 800 dinara, ali je već izvesno da će prinosi biti manji nego lane.

Cena maline ove godine je dosezala do 420 dinara po kilogramu, dok je trenutna izvozna cena na inostrano tržište 600-900 dinara. Analitičari razmatraju kakva će cena crvenog blaga biti naredne godine.

Teška godina koja je za nama uslovila je niži rod maline, a mnoge hladnjače i magacini su prazni. Deficit ove voćne vrste vidljiv je i na svetskom tržištu.

Iako smo jedan od najvećih svetskih proizvođača maline, stručnjaci naglašavaju da je rod poslednjih godina daleko od rekordnog i da su neophodna dodatna ulaganja u osavremenjavanje zasada kako bismo ostali konkurentni na tržištu.

Ljubičasta pegavost izdanaka maline. Napada: maline, kupine. Prvi simptomi bolesti se, u našim uslovima, uočavaju krajem juna i u julu mesecu na lišću.

Bobičasto voće deli mnoge sličnosti među sobom, te je svaki uzgajivač opravdano zaintrigiran da li pojedine vrste ovog voća mogu da se gaje združeno.

Malina se u našoj zemlji može gajiti bez ikakvih problema. Međutim, postoje i nove sorte malina koje su počele da se gaje.

Srbija je poznata u svetu po proizvodnji velikih količina maline vrhunskog kvaliteta. Jedan Ariljac obara sve rekorde u proizvodnji 'crvenog zlata', a u nastavku teksta se upoznajte sa njegovom pričom.

Bakterijsko sušenje maline izaziva biljni patogen koji napada zasad maline, ulazi u biljku i razboljeva je. Simptomi se javljaju u proleće ili u jesen, naročito uz veliku primenu azotnih sredstava.

Mnogi uzgajivači ove voćne vrste greše jer posle obavljenog branja ne urade poslove od kojih im zavisi rod u sledećoj vegetaciji. To se uglavnom odnosi na prihranu biljaka i zaštitu od bolesti i štetočina. Kada je reč o sortama malina, najzastupljenije u našim krajevima su vilamet i miker. Poslovi u malinjacima sa ovim sortama, nakon berbe su isti.

Malina koja raste na području Arilja, zaštićena georafskim poreklom, kandidat je za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla a čime bi postala jedan od prvih srpskih proizvoda koji bi nosio oznaku EU kvaliteta.