Ако сте припремили земљиште за виноград, онда знате да избор положаја може одредити квалитет вина које ћете имати у следећим годинама и зато је САДА ЈЕ ПРАВО ВРЕМЕ ЗА ОДЛУКЕ.

Приликом подизања новог засада винове лозе као и при подизању сваког вишегодишњег засада треба много више водити рачуна о разним чиниоцима, с обзиром на то да се ради о културама које ће се на одабраној локацији и земљишту дуго година налазити и плодоносити. Утолико је већа одговорност виноградара при планирању будућег засада и производње како не би били доведени у ситуацију да већ у старту направе грешке које ће их пратити читавог века екплоатације засада.

Избор положаја
Засаде винове лозе треба подизати на таквим положајима који омогућавају успешно гајење винове лозе. У Србији се зна да су територије виноградарских рејона погодне за винову лозу, међутим рејони су широки географски појам да би се могли у конкретним случајевима избора положаја, сорте и подлоге ослонити искључиво на њихове еколошке и друге карактеристике. Треба узети у обзир и карактеристике саме локације или потеза на коме се засад подиже, при том мислим на надморску висину, експозицију, рељефне карактеристике и сл.

Виноград је најбоље подизати на брежуљкастим теренима са јужном, југозападном или југоисточном експозицијом које обезбеђују добру осунчаност винове лозе, а везано за то и већи садржај шећера и ароматичних материја у шири, већи садржај алкохола, боља обојеност грожђа и вина. Редослед погодности осталих експозиција је следећи: западна, источна и најмање повољне северозападана, североисточна и на крају северна. На северним експозицијама гајити отпорније сорте према ниским температурама и сорте са краћим периодом вегетације. На брежуљкастиим теренима јавља се и још један битан фактор – нагиб или инклинација терена.
На положајима где је нагиб већи од 10% обавезно је терасирање терена (што је доста скупа мера). Што је нагиб већи терасе су уже и већи их је број и обрнуто. У зависности од ширине терасе на платоу терасе може се наћи 1 – 4 редова винове лозе. Плато терасе треба да има контра пад 1-2% и благи пад по дужини од 0,5% чиме се омогућује отицање воде и спречава ерозија земљишта. Коси делови тераса се затрављују. Најповољнији правац редова је север – југ јер је при том правцу равномерно осунчавање редова у винограду.

Оптимална надморска висина се креће око 100-300 метара, али се може успешно гајити у нашој земљи и на нижим, али и на нешто вишим надморским висинама. Тако се у северним деловима наше земље виногради налазе на нешто мањим надморским висинама 80-150 м, док се у јужним деловима надморске висине повећавају до 500 м па и више. Са порастом надморске висине мењају се и температурни услови. Тако се на сваких 100 м надм. висине средња годишња температуре смањује за 0,5-1 °Ц, а вегетациони период за 7-10 дана (то треба имати у виду при избору сорти). Ове промене утичу и на грожђе – смањује се садржај шећера. Након избора положаја приступа се привођења земљишта виноградарској култури. Овај посао увелико зависи од тога како је земљиште било коришћено раније.

Најпре треба извршити регулационе радове: крчење, равнање, одводњавање итд. Није пожељно заснивање засада на земљишту где су претходно биле неке вишегодишње дрвенасте биљке, као на пример стари виноград, воћњак, шума, разно шибље и сл. Након њиховог крчења такве парцеле треба „одморити“ 2-5 година, односно не треба одмах садити лозу, већ неколико година применити тзв. „активни одмор“ што подразумева интензивну обраду уз гајење ратарских култура (најбоље је гајити неке легуминозе чиме би се земљиште обогатило азотом). Након крчења остају мање или веће неравнине и рупе, дакле следи равнање терена.Винова лоза НЕ подноси земљишта која имају висок ниво поџемне воде и где долази до забаривања, а ако пак желимо да искористимо такве терене потребно је обавезно одводњавање (изградња одводних канала).

Након регулационих радова приступа се поправци физичких и хемијских особина земљишта. То значи: риголовање, хумификација (повећање садржаја хумуса), фосфатизација (повећање садржаја фосфора), кализација (повећање садржаја калијума), калцификација (регулисање пХ вредности земљишта).

Ради поправке плодности земљишта потребно је урадити анализу земљишта јер само тако можете знати какво је земљиште и колико ког ђубрива вам треба. Обзиром да је анализа земљишта бесплатна за регистрована пољопривредна газдинства и може се урадити у Пољопривредним саветодавним и стручним службама то ову погодност треба искористити.Начин обраде винограда
Хумификација представља меру повећања органске материје у земљишту која ће се претворити у хумус. За нормално развиће и плодоношење винове лозе у земљишту треба да је 3% хумуса. У пракси је најчешће тај проценат мањи па је стога потребно уношење органског ђубрива. Најуспешније је користити стајско ђубриво, затим компост, глистењак, зеленишно ђубриво или неко друго органско ђубриво.

Стајњак (или неко друго орг. ђубриво) растура се по целој површини, а потом заорава риголовањем. Зависно од анализе земљишта обично се количине крећу од 20-60 т/ха. То значи да су потребне велике количине стајњака, а ово ђубриво је све теже наћи у довољним количинама за ђубрење већих површина. Стајњак се може додавати и при самој садњи у јамиће (око 5 килограма) чиме се постиже уштеда у количини утрошеног ђубрива. Врло је битно да се уноси добро згорео стајњак и да се по растурању стајњака на парцелу не оставља да стоји дуго, већ га треба што пре заорати, како би стајњак сачувао своја својства.

У данашњој пракси често виноградари изостављају ово ђубриво, примењујући само минерална ђубрива. То је погрешно јер корист од стајњака је вишеструка, тј. сем уношења храњивих елемената стајњаком се побољшава структура земљишта, водно-ваздушне особине, микробиолошка активност земљишта. Она су извор разне микрофлоре значајне за поправку билошких особина земљишта.

Фосфатизација – у нашим земљиштима фосфор је елеменат који често недостаје. Оптималан садржај фосфора у земљишту је 15-20 мг П2О5/100г ваздушно суве земље. Земљишта у Србији (поготово „ужа Србија“) најчешће имају мање од тога. За повећање садржаја фосфора за 1мг потребно 30 кг чистог фосфора у облику П2О5 по једном хектару. Фосфорна ђубрива треба унети у дубље слојеве земљишта тј. након растурања по површини заорати их, јер је фосфор слабо мобилан елемент у земљишту па ако га унесемо по површини неће бити доступан за корен лозних калемова који се налази дубље у земљишту.

Кализација – винова лоза је „калијумова биљка“ што значи да има знатне потребе за овим елементом. За разлику од фосфора, у нашим земљиштима знатно је ређи недостатак калијума. Оптималан садржај калијума у земљишту је 25-40 мг К2О/100г ваздушно суве земље. Примена калијумових ђубрива је иста као и код фосфорних (треба их заорати). Да би се повећао садржај калијума за 1мг потребно је 15-20 мг чистог калијума у облику К2О по једном хектару.

Калцификација представља регулисање пХ вредности земљишта. За гајење винове лозе одговарају земљишта са пХ вредношћу од 6,0-6,5. У ужој Србији велика је заступљеност земљишта са ниском пХ вредношћу тј. киселих земљишта, док је у Војводини сасвим другачија ситуација. Ако је пХ вредност земљишта мања од 5,0 обавезна је мера калцификације односно уношења креча ради подизања нивоа пХ вредности. И овде треба споменути да је за таква земљишта регистрованим пољопривредних газдинствима омогућено да изврше бесплатну калцификацију која се такође обавља преко Пољопривредних саветодавних и стручних служби и Министарства пољопривреде. За калцификацију се могу користити различити материјали који садрже велики % ЦаЦО3, као што су кречњак (70-90% ЦаЦО3), Живи – печени креч (90-95% ЦаЦО3), сатурациони муљ (добија се као споредни производ при производњи шећера 42-45% воде, 20-25% ЦаЦО3 и око 15% органске материје). У последње време често се за калцификацију користи „Њивал“.

Виноград – Уношење фосфора и калијума се врши у јесен минералним ђубривима која могу бити искључиво фосфорна, искључиво калијумова или различите комбинације азота (Н), фосфора (П) и калијума (К) у виду комплексних ђубрива, према препоруци стручњака а на основу извршене анализе земљишта – суперфосфат 16-18% П2О5, калијум-хлорид 40% К2О , калијум-сулфат 52% К2О, различите формулације НПК, НП, ПК). Минерално азотно ђубриво се не уноси у земљиште пре сађења лозе јер је азот лако растворљив и покретљив па би могло доћи до његовог испирања и губитка. Обогаћивање земљишта азотом постиже се хумификацијом.

Риголовање представља дубоку обраду земљишта 60 цм и више, зависно од типа земљишта и климатских услова (у сувљим крајевима и на сувљем земљишту дубље него у влажнијим условима и плоднијим земљиштима). При том се врши и превртање земљишта при чему доњи мање плодни слој земљишта прелази на површину а горњи плоднији слој земљишта доспева у дубље слојеве где ће се развијати корен винове лозе. Уједно се разбија доњи непропусљиви слој земљишта. За риголовање се користе јаки трактори који вуку веома велики плуг риголер. Може се риголовати цела површина (боље али скупље) или само појасеви ширине 1-2 м где ће се садити лоза.

Такође уместо риголовања може се радити и подривање земљишта са подривачима са активним радним телом (вибрациони подривачи) и пасивним радним телом (обични подривачи), чиме се земљиште не преврће, већ се само растреса и евентуално разбија доњи непропусни хоризонт. Риголовање треба извршити бар неколико месеца пре садње. За јесењу садњу јун-јул месец, а за пролећну садњу август-новембар како би се земљишта да садње довољно уситнили и слегло. Пожељно је да се пред риголовање аплицира фосфорно и калијумово ђубриво, чиме ће се ова два елемента унети дубље у земљиште. У периоду после обављеног риголовања или подривања, долази до ситњења и слегања земљишта, под утицајем кише, снега и зимских мразева.

Пред саму садњу лозе врши се непосредна припрема земљишта помоћу тањирача, дрљача, ротофреза чиме се врши додатно ситњење и равњање земљишта.

Хумификација представља меру повећања органске материје у земљишту виноград. Пре набавке калемова морамо утврдити размак садње винове лозе па према томе одређујемо број лозних калемова. Растојање на коме се сади винова лоза зависи од више чинилаца међу којима су најважнији следећи: узгојни облик чокота, начин обраде и одржавање земљишта, рељеф и експозиција терена.

Izvor:agroinfonet.com

Виноград – избор положаја, начин обраде земљишта и квалитет калема