Лишће младог винограда је веома осетљиво. Стога је неопходно организовати потпуну заштиту од болести и штеточина. Најопаснија болест је племењача винове лозе (пероноспора).

Против ње се мора организовати заштита све до јесени, то јест све док постоји опасност од заразе. У топлијим крајевима опасна је и пепелница (оидијум) против које се такође мора организовати одговарајућа заштита.

Од штеточина су најопасније совице и жичани црви. Ове штеточине крију се у хумци, где се хране и оштећују тек избиле нежне ластаре винове лозе. Против њих се врши дефинфекција и предузима се превентивна заштита још у току сађења једногодишњих ожиљених калемова. У извесним случајевима та заштита се показала недовољном. Ако се и поред дезинфекције при садњи ове штеточине појаве треба поново извршити третирање инсекцидима као што су: гамексан, геолин, зоралин и др. Наиме, чим се ове штеточине појаве, хитно треба растурити хумку и извршити третирање на начин како је то учињено приликом сађења калемова. После тога хумку треба поново направити. Ако ови штетни инсекти масовно нападну винову лозу, могу довести у питање успех подизања новог винограда. Нарочито их треба очекивати на земљишту на коме су пре подизања винограда гајене повртарске биљке, стрна жита или луцерка.

У случају појаве зеленог гундеља, који напада младо лишће и врхове ластара у порасту, такође треба хитно организовати борбу против њих. Појаву ових инсеката треба очекивати у виноградима који се подижу у близини шума и воћњака. Против зелених гундеља треба прскати лишће са утробним инсектицидима

Заштита винограда од болести и штеточинa
Заштита винограда од болести и штеточина је један од најважнијих предуслова да се винова лоза у другој години нормално развија. Због тога се морају предузети све мере како би се лоза у потпуности заштитила. Сваки пропуст у заштити може изазвати велике поремећаје у даљем развоју винове лозе, што се несумљиво може врло негативно одразити када је у питању формирање облика чокота и благовремено ступање винограда на род.

Заштита винове лозе од измрзавања
Млада лоза је веома осетљива на зимске, пролетње и јесење мразеве.

Заштита лозе од измрзавања зими обавља се тако што се после опадања лишћа лоза загрне. Треба загрнути најмање 5-6 најнижих окаца на ластару. Загртање треба извршити умерено влажном земљом. Лоза се од позног пролетњег мраза заштићује хумком око ластара који још из ње нису избили. Уколико су јастарићи избили из хумке . могуће је спречити штету од мраза и слане паљењем влажних органских отпадака или стајњака. Створени дим може успешно да сачува лозу од измрзавања. Од раног јесењег мраза лоза се може заштитити и ако постоје услови за заливање вештачком кишом.

У последње време ради се на заштити винове лозе од позних пролетњих и раних јесењих мразева димним ракетама. Ракете стварају димни слој који заштићује лозу од измрзавања.

Izvor: poljoprivrednisavetnik.com

Заштита младог винограда од болести и штеточина