Monilinia fructicolа по први пут је детектована у Србији пре седам година. Русија је најавила забрану увоза српских кајсија и брескви због, како је навела руска служба за фитосанитарни надзор, појаве опасне гљивице.

Затражена је и хитна истрага од српске и македонске стране, а како смо сазнали од стручњака, реч је о релативно новој болести биљака која се налази на “карантинској листи”.

Како Телеграф сазнаје, ова гљивица заиста јесте опасна у смислу да се лако шири на друге плодове и стабла, али није отровна за људе. У Србији је по први пут детектована 2011. године, а њено присуство забележено је у већем делу Европе. Због тога, Русија предузима озбиљне мере како не би дошло до ширења болести на њиховој територији.

Обилне кише које су током овог лета падале у Србији и Македонији погодовале су развоју гљивице, а воћари због кишних дана нису могли редовно да третирају своје плантаже. Ова зараза је и код нас на такозваној карантинској листи, али ју је ипак тешко контролисати у случају кишних лета.

Ова патогена гљивица изазива мрку трулеж на плодовима, али и сушење цветова, па чак и грана на воћу. Исти ефекат на воће има и Монилиниа лаxа, која је у Србији доминантна, Монилиниа фруцтигена и актуелна Монилиниа фруцтицола, коју су Руси открили на нашем воћу. Ове три врсте могу у годинама које су повољне за њихов развој и потпуно да униште принос воћа.

Спорна гљивица која је откривена на српским бресквама и кајсијама Monilinia fructicolа по први пут је доспела у Европу 2001. године, а у Србији је детектована по први пут 2011. године. Остале групе гљивице Монилиниа одавно су познате у Европи. Болест се сузбија фунгицидима, али за заштиту се користе препарати са високим ризиком за развој отпорности на болест.

Monilinia fructicolа најчешће напада управо брескве и кајсије, али и нектарине и шљиве. Може да проузрокује веома озбиљну штету не само на биљци и неубраним плодовима, већ и проликом транспорта, чувања, па чак и продаје воћа. Према подацима стручњака то је најдеструктивнија врста рода Монилиниа. Највећа штета је када зараза захвати плодове пред бербу, а зараза се шири и додиром плодова.

Оно што је занимљиво је да мрка трулеж коју изазива Монилиниа претвара плодове у “мумије”, јер се они не распадају се до краја када увену, већ отврдну и остану да висе на грани или падају на земљу, а гљивица их “користи” током зиме за одржавање. Осим у “мумијама” ова болест може да презими и у “рак ранама” коре оболелих грана и гранчица.

Разлог за пропуст српске стране у контроли гљивице може бити и у њеној природи. Наиме, Monilinia fructicolа изазива и такозване латентне инфекције, што значи да могу бити притајени све док се не појаве добри услови за развој болести. Тако је могуће да гљивица остане невидљива све док плодови не сазру.

Poljomagazin.rs

Због гљивице забрањен увоз воћа у Русију