Holesterol predstavlja glavni sastojak ćelijskih membrana i omogućava održavanje normalnog oblika ćelije. U organizmu postoji LDL ili tzv. „loši” holesterol i HDL ili „dobar” holesterol. Holesterol ponekad može imati i štetne efekte u organizmu.

Holesterol je vrsta lipida (masti) koja je od ključne važnosti za sav životinjski život - u pravim količinama. Obavlja tri osnovne funkcije: 1) pomaže u stvaranju spoljne obloge ćelija, 2) stvara žučne kiseline koje rade na probavljanju hrane u crevima i 3) omogućava telu da stvara vitamin D i hormone, kao što je testosteron kod muškaraca i estrogena kod žena.

Naučnici su u crvenom vinu identifikovali grupu hemikalija nazvanih saponini koja pomažu u snižavanju holesterola.

Francois Pelletier de la Salle prvi put je otkrio holesterol u čvrstom obliku u kamenju u žuči 1769. Hemičar Eugene Chevreul ga je 1815. godine nazvao „holesterol“.

Holesterol se proizvodi u jetri ili crevima. Ljudska jetra proizvodi oko 1 g. holesterola dnevno.

Nizak nivo holesterola povezan je sa većim stopama samoubistava , nasilja, Alzheimerove bolesti i nesreća. Naučnici sugerišu da holesterol igra presudnu ulogu u signalizaciji neurona i strukturi mozga.

Istraživanja pokazuju da stres povećava nivo „lošeg“ holesterola.

Sadržaj masti nije uvek dobra mera sadržaja holesterola. Na primer, jetra i drugi organi imaju malo masti, ali veoma visoki holesterol.

Visok holesterol može biti genetski. U stvari, nasledno genetsko stanje nazvano porodična hiperholesterolemija uzrokuje veoma visok nivo LDL holesterola, čak i u mladim godinama.

Istraživanja pokazuju da pušenje smanjuje dobar holesterol (HDL) i podiže loš holesterol (LDL). Istraživači su otkrili da su oni koji su prestali da puše doživeli prosečan porast HDL holesterola od približno 5%, ili 2,4 mg / dL.

Visok holesterol sam po sebi obično nema simptome, pa mnogi ljudi nisu svesni da su izloženi riziku od srčanog udara, moždanog udara i drugih bolesti srca. Jednostavan test krvi može odrediti ukupan nivo holesterola kod osobe.

Pre menopauze, žene obično imaju niži nivo ukupnog holesterola od muškaraca . Međutim, nakon menopauze, nivo njihovog LDL-a raste.

Smanjen protok krvi izazvan visokim holesterolom povezan je sa seksualnim poremećajima.

Iako je piletina obično izbor obroka sa malo masti, zadržavanje kože na njoj ili prženje pretvara je u hranu sa visokim holesterolom.

Iako morski plodovi, poput ribe , mogu biti zdravi, druge vrste morskih plodova mogu imati visok nivo holesterola.

Studije pokazuju da dojene bebe imaju niži nivo holesterola kao odrasle osobe. Pored toga, majčino mleko je bogato zdravim holesterolom i mastima, koji pomažu u prevenciji bolesti srca i centralnog nervnog sistema kod odraslih.

Agroinfo.rs

Činjenice o holesterolu koje možda niste znali