Puževi su najbrojnija klasa mekušaca sa oko 45.000 vrsta. Osim što su česta pojava u dvorištima i na putevima nakon kiša, oni se koriste i u kuhinjama širom sveta. Evo nekih zanimljivih činjenica o ovim malim bićima koje možda niste znali.

Prva asocijacija kada pomenemo puža (lat. Gastropoda) je sporo kretanje i pokretna kućica. Na našim prostorima se mogu sresti različite vrste ovih mekušaca, a danas vam otkrivamo neke zanimljivosti o ovim životinjicama koje možda niste znali.

Puževe najčešće možemo sresti na vlažnim mestima, ali i na suvim. Najaktivniji su preko noći, a danju se skrivaju. Iako se često tretiraju kao štetočine u našim zasadima kada je potrebno ukloniti ih, puževi mogu biti i korisni - na primer, koriste se u ishrani pa su deo mnogih kuhinja.

Zanimljivosti o puževima

1. Puževi imaju različit životni vek. Koliko će neki puž živeti zavisi od toga kojoj vrsti pripada i na kakvom području živi. Neki žive samo pet godina, a neki, uz malo sreće, čak 25.

2. Pipci ili rogovi su vrlo važni za puža. Na njima se nalaze oči ovih mekušaca, a donji pipci su čulo mirisa i dodira.

3. Puževi često mogu biti pretnja od uništavanja nekih poljoprivrednih kultura. Većina baštovana uklanja puževe na razne načine; ručno ili pesticidima, međutim, najnovija istraživanja su pokazala da je dovoljno da se sklone samo dvadesetak metara od bašte i oni se neće vaćati.

4. Zubići su im raspoređeni po jeziku, a usta su im smeštena na stomaku. Veliki broj zuba koje ima, puž pomera napred-nazad i njima melje hranu - lišće i plodove biljaka. Obični baštenski puž ima čak oko 14.000 zuba.

5. Ovi mekušci su dvopolni, tj. svaki puž je istovremeno i mužjak i ženka. Većina puževa polaže jaja. Puž snese jaja u junu, a posle tri nedelje izlegu se mali. Postoje i neke vrste puževa koje rađaju žive mladunce.

6. Puž ispušta sluz u toku kretanja kako bi lagano klizio, a ujedno je ovo i vid zaštite od povreda.

7. Iako se čini da puževi samo klize na jednom stopalu, taj jedan mišić u stvari se ponaša kao ljudske noge i omogućava im da se hvataju i odguruju od zemlje.

8. U Africi se mogu naći i džinovski puževi. Postoje vrste koje su izuzetno otrovne poput Konusnog puža. Ovo stvorenje spada u grupu najsmrtonosnijih na svetu.

9. U prirodi postoje kopneni i morski puževi. Shodno tome, neke vrste puževa dišu pomoću pluća, a druge putem škrga. Iznenađujuće je da njihova raspodela u prirodi nije striktna, jer se i na kopnu mogu naći neke vrste puževa sa škrgama, dok se i u moru mogu naći puževi sa plućima.

10. Postoje dve vrste puževa - prva grupa ima zaštitni plašt u obliku ljušture koji štiti njihovo meko telo – kućicu, a druga grupa su puževi golaći čija je zaštitna opna samo mekani plašt. Šare i boje kućice se uklapaju sa bojama okoline. Zimi se puž uvlači u kućicu i spava. Svoj ulaz zatvori pljuvačkom koja se stvrdne i liči na poklopac. Kućice su različitog oblika i veličine, a nastaju od sekreta koje luče puževi. Na taj način stvara se spirala, kako puževi rastu.

Agroinfo.rs

ISTOVREMENO I MUŽJAK I ŽENKA: Puževi su zanimljiviji nego što mislite!