OČUVANJE TRADICIJE I KULTURE: U Novom Pazaru otvorena prva tkačka kolonija

Foto: Unsplash

Foto: Unsplash

Tkački zanat u našoj kulturi zauzima vrlo važno mesto, a porodicu najprepoznatljivijih ćilima iz Srbije upisanih na nacionalnu listu, pored pirotskog i staparskog, upotpunjuje i sjeničko-pešterski.

Prva tkačka kolonija u Novom Pazaru otvorena je u cilju afirmacije najznačajnijeg segmenta tekstilnog stvaralaštva ovog regiona i očuvanja tehnike izrade.

Etno mreža zajedno sa gradom Novim Pazarom, NALED-om, ambasadom SAD i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, okupila je vrsne tkalje iz cele Srbije kako bi pomogla očuvanje nematerijalnog nasleđa jugozapadne Srbije i ekonomsko osnaživanje žena iz ovih krajeva.

– Sjeničko-pešterski ćilim se vekovima izrađuje na prostoru jugozapadne Srbije u opštinama Sjenica, Tutin, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje i Novi Pazar. Na inicijativu opštine Sjenica i udruženja Sandžački ćilim, u decembru 2018. upisan je na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Cilj nam je da se komadi s motivima sa ćilima plasiraju kroz protokol gradonačelnika i turističku privredu grada – istakla je na otvaranju kolonije predsednica Etno mreže Violeta Jovanović.

Tkačku koloniju posetili su ambasadori Belgije i Finske sa suprugama, kao i ambasador Malezije i predstavnica Međunarodnog kluba stranaca u Beogradu.
Koliko se talenat žena u ovim krajevima poštuje, posebno je istakao gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.

– Žene su ovde u prvom planu. Zbog posla kojim se bave i kvaliteta njihovih radova, izuzetno sam zadovoljan što smo pokrenuli koloniju. Zahvaljujem se svim ambasadorima koji su došli da nas podrže i da zajedničkim snagama promovišemo potencijal našeg grada i stvorimo uslove da naše žene ostvare značajne prihode od svog rada – naglasio je Biševac.

Ambasador Belgije, Kun Adam, je u svojstvu diplomatskog pokrovitelja Etno mreže istakao značaj inicijativa za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa, koje uz etničku raznolikost može da bude temelj za promenu imidža grada i konkretan izvor prihoda od turizma, naročito za žene koje teže dolaze do zaposlenja.

Osim lokalnih tkalja, u Novom Pazaru okupile su se učesnice i prethodnih kolonija Etno mreže. Čuvari tradicije iz Inđije, Loznice, Bora, Pančeva, Sremske Mitrovice i Sokobanje, pokazale su svoje umeće kroz tkanje motiva kornjače i ćenara sa ovdašnjih ćilima.

Agroinfo.rs/danas.rs

OČUVANJE TRADICIJE I KULTURE: U Novom Pazaru otvorena prva tkačka kolonija

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Razvoj Portala eUprava i pandemija korona virusa u velikoj meri popularizovali su administrativne procedure „na klik“, ali punu sliku razvijenosti elektronskih usluga u Srbiji daju i podaci sa lokala.

Kako se navodi na sajtu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, sva preduzeća u Srbiji koja ispuštaju otpadne vode prema evropskim regulativama moraće da reše ovo pitanje u naredne tri godine.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) navela je u novoj „Sivoj knjizi“ da je prošle godine od 100 preporuka za smanjenje birokratije i unapređenje uslova za poslovanje u Srbiji rešeno samo 12, od čega tri u potpunosti, a devet delimično.

Narodna skupština usvojila je izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojima je predviđeno uvođenje dugoočekivane elektronske platforme eAgrar, saopštio je NALED.

U Kragujevcu je održana konferencija "Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva", pod pokroviteljstvom Nordijskog saveta ministara

Poslednjeg dana jula većem delu privrede ističe rok za podnošenje prijave radi plaćanja naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, poznatije i kao eko-taksa. Plaćeni iznos međutim neće zavisiti od stvarnog zagađenja, već od veličine biznisa određenog subjekta.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета