Коврџавост листа брескве једна је од најопаснијих болести тог воћа, па након задобијене инфекције не постоји начин да се зараза спречи. Коврџавост може да се сузбије једино превентивним третманима.

Коврџавост листа брескве је једна од најопаснијих болести тог воћа. Изазива је гљивица Тафрина деформанс, пореклом из Јапана, која је, када је о Европи реч, први пут описана 1821. године у Енглеској. Данас је та болест распрострањена широм света.

Младице воћке најугроженије
Гљивица напада брескву и нектарину, док се ређе јавља на бадему или кајсији. Презимљује у форми спора на кори, гранчицама и љускицама пупољака. Споре задржавају виталност две или више година. Инфекција се развија при топлом и влажном времену. Оптимална температура за настајање инфекције креће се 15,5-21°Ц у тренутку бубрења и отварања пупољка. Само под тим условима гљивица може да развије инфекцију. Идеална температура за даљи развој болести је 20°Ц. Старењем бресква постаје отпорна на ову гљивицу. Стручњаци сматрају да су на ту гљивицу најосетљивији листови стари 5-8 дана у зависности од временских прилика. Већ након 14 дана старости, листови су отпорни на ту гљивицу. Тафрина деформанс нема секундарних зараза и након развијене инфекције не постоји начин да се зараза спречи.

Који су симптоми ове болести?
Симптоми се појављују на свим зељастим деловима брескве: лишћу, изданцима, цвету и плоду. Око месец дана након настајања инфекције на зараженом лишћу се јављају први симптоми обољења. Површина зараженог лишћа је храпава, таласаста, садржај хлорофила се драстично смањује, а на листовима се формирају мехурићи који, у зависности од сорте, могу да буду црвени или жуто-зелени. На листу могу да се појаве појединачни мехури или цео лист може да буде потпуно преобраћен у мехурасту масу. Листови се суше и опадају. Осим листова симптоми ове болести могу да се појаве и на изданцима и плодовима. Као и на лишћу и на њима су приметни задебљани делови другачије боје. Они доводе до сушења и превременог опадања. Заражени цветови се у целости деформишу, суше и опадају.

Ова болест не узрокује директно сушење стабла воћке, али доводи до њеног слабљења. Стабло постаје осетљиво на ниске зимске температуре и неотпорније на нападе штетних инсеката и других болести. Уколико се не предузимају мере заштите, стабло воћке за три или више година постепено пропада. Наиме, несузбијање болести доводи до потпуне дефолијације стабла (потпуно гола стабла) већ током маја и почетком јуна. Стабло се исцрпљује јер током јуна и јула формира ново лишће. То повлачи опадање плодова, слаб вегетативни раст и слабо заметање пупољака за следећу годину.

Мере заштите у борби против коврџавости листа
Заштита од овог обољења веома је сложена и састоји се од читавог низа превентивних и санитарних мера. Приликом садње треба одабрати отпорне или делимично отпорне сорте. Већ током пролећа треба сакупити заражено лишће и плодове, орезати заражене младице и уклонити их из воћњака. За време вегетације стабла треба наводњавати. Уколико дође до поновног листања, стабла брескве треба пођубрити азотним ђубривом и затим уклонити сувишне плодове да се биљка не би исцрпљивала, те да би имала снаге да створи пупољке за наредну годину.

У јесен се скупља и спаљује заражено лишће, орезују заражени изданци. Тада се спроводе и третирања брескве ради смањења инокулационог потенцијала. Код нас се редовна заштита брескве обавља неким бакарним препаратом. Друго третирање се спроводи током пролећа пре пуцања пупољака и најављене кише.Третирања треба урадити у данима без ветра. Током пролећа могу да се обаве два прскања пред бубрење пупољака и у фази "мишјих ушију".

За третирање брескве може да се користи и смеса глине и креча у размери 4:1 и концентрацији глине 3-5%. Раствор глине се меша са кречним млеком. У 100 литара воде додаје се 3,5 кг глине и 0,9 кг креча. Глина се меша у одвојеној посуди са 90 литара воде. У међувремену се припреми кречно млеко од 10 литара воде и 0,9 кг хидратисаног креча. Раствор глине се у танком млазу сипа у кречно млеко уз непрекидно мешање. Правилно припремљена смеса треба да има неутралну реакцију. Препарат се не сме оставити за каснију употребу јер мења своје особине. Он, такође, смањује загађење животне средине и трошкове заштите. Глина је по свом саставу пуна минералних материја и зато побољшава физичке, хемијске и биолошке особине биљака.

Постоје и препарати базирани на антагонистичком односу гљивица Псеудомонас ауреофациенс и Трицходерма лигнорум. Те гљивице се боре за подлогу са Тафрином деформанс, луче антибиотике и друге биолошки активне супстанце које спречавају раст многих врста патогена и инхибирају њихову репродукцију.

Izvor:agroklub.rs

Како се борити против коврџавости листа брескве?