Tokom leta, u uslovima visokih temperatura i suše, grinje se redovno sreću na raznim gajenim biljkama.

 Radi se o običnom paučinaru tj. baštenskoj grinji. Ova grinja je veoma polifagna vrsta i oštećuje preko 200 različitih biljaka. Smatra se ozbiljnom štetočinom pasulja, krastavaca, lubenice, paradajza, kao i soje i nekih voćnih vrsta. Hrani se na naličju lista, gde formira kolonije i finu svilenkastu paučinu. Napadnute biljke prestaju da rastu, a plodovi ostaju sitni. 

 Na licu lista dolazi do promene boje, pa u zavisnosti od biljne vrste promene su u vidu pojedinačnih beličastih pegica, zatim kod jačeg napada ceo list dobija bledo zelenu boju ili u vidu crvenkasto smeđeg prebojavanja (bakarni palež). U povoljnim vremenskim uslovima (toplo i sušno vreme) brzo se razmnožava, pa ciklus razviće može da traje od samo 6 do 10 dana. Za suzbijanje ove grinje, kada je reč o povrću, najčešće je dovoljno samo jedno tretiranje.

Obični paučinar se hrani na naličju listova sišući biljne sokove. Simptomi prisustva se najpre ispoljavaju na licu najstarijeg lišća u vidu sitnih pega beličasto-srebrnaste boje koje se kasnije spajaju. U uslovima suvog i toplog vremena često dolazi do njihovog prenamnoženja. Jako napadnuto lišće menja boju, žuti i suši se, a biljke zaostaju u porastu.

S obzirom na to da su uslovi u kojima se odvija proizvodnja izuzetno povoljni za razvoj ove štetočine, proizvođačima se preporučuju redovni pregledi useva. Prilikom suzbijanja grinja, zbog istovremenog prisustva svih stadijuma razvića, treba primeniti dva vezana tretmana u razmaku od 7 dana. Tretman sprovesti u večernjim satima zbog visokih dnevnih temperatura. 

Izvor:agroinfonet.com

Opasnost za dinje i lubenice od grinja