Žičnjaci (skočibube) Elateridae su polifagne štetočine široko rasprostranjene u našim krajevima. Razviće ove vrste je višegodišnje, razvoj jedne generacije traje 3-5 god. Prezimljava u stadijumu larve ili imaga.

Štetu na kulturama prave larve koje se razvijaju i hrane u zemlji, a otežavajuća okolnost je to da ženke mogu da polože više stotina jaja. Hrane se uglavnom sa korenjem biljaka koje zbog toga zaostaju ili mogu i u potpunosti da se osuše ako su u početnoj fazi razvoja. Takođe se hrane krtolama i sličnim podzemnim delovima biljaka pa iz tog razlogaštetu nanose na krompiru, šargarepi i ostalom sličnom povrću koje plodove razvija u zemlji.

Odrasli insekti skočibube imaju dužinu od 7 – 10mm. telo je izduženo i završava se u špic u predelu stomaka. Boja odraslih insekata se razlikuje od vrste do vrste ali su uglavnom raznih nijanse tamno smeđe pa sve do crne boje. Spadaju u tvrdokrilce. One imaju tri para jednakih nogu. U zavisnosti od vrste, kada se sasvim razviju, duge su 14-35 mm.

U našoj zemlji skočibube su veoma rasprostranjene, a u važnije štetne vrste ubrajaju se Agriotes ustulatus, A. spulalor, A. lineatus, A. obscurus, Selatosomuslatus i Melanotus spp., naročito prve dve navedene. U području Vojvodine, na černozemu i livadskoj crnici, dominira A. ustulatus. Larve skočibuba spadaju u grupu najopasnijih štetočina raznih gajenih biljaka na oranicama, naročito okopavina.

Odrasli insekti se najčešće koncentrišu na površinama gde su posađena strna žita ili detelina, jer im tu najviše odgovaraju uslovi. U zavisnosti od vrste skočibube ženke mogu da snesu od 70 pa do preko 500 jaja.

Žičnjak se hrane sa ratarskim i povrtarskim kulturama, a uspešno mogu da se hrane i sa korovima. Nanose štetu na velikom broju biljaka, tako što se larve hrane korenom ili se ukopavaju u koren, stablo ili krtolu. Od ratarskih kultura štetu nanose na kukuruzu, šećernoj repi i suncokretu. Od povrća dosta štete larve mogu naneti na krtolama krompira u koje se ukopavaju, a napadaju i sve ostale povrtarske kulture gde veću štetu prave na korenju šargarepe, paštrnjaka, celera.

Zaštita od skočibuba i njihovo suzbijanje
Suzbijanje korova, mehanička obrada zemljišta i ne uništavanje prirodnih neprijatelja skočibuba su dobre biološke metode zaštite. Najveći neprijatelji skočibuba su od insekata trčuljci koji se hrane i larvama (žičnjacima) i odraslim insektima, a od ptica vrane. Takođe kao jedna od mera za smanjenje štete od skočibuba jeste obavljanje setve u dovoljno zagrejano zemljište, što omogućuje brže nicanje biljke i njen brz razvoj dok je mlada. Ukoliko se seme položi u hladnije zemljište i ako nije dobro zaštićeno duže će mu trebati da krene i veće su šanse da ga larve žičnjaka oštete.

Unošenjem amonijačne vode, za prihranjivanje okopavina, smanjuje se brojnost larvi za 54-65%. Bakar i nikl pokazali su se toksičnim za larve. Odnošenje žetvenih ostataka sa polja (bala slame, posle strnih žita, na primer), doprinosi smanjivanju šteta na sledećoj kulturi.

Hemijsko suzbijanje izvodi se putem tretiranja semena ili unošenjem insekticida u redove prilikom setve. Za tretiranje semena važnijih ratarsklh okopavina, u nas su registrovani preparati na bazi bifentrina, furatiokarba, imidakloprida i teflutrina.

Izvor:agroinfonet.com

SKOČIBUBA: štetočina ratarskih i povrtarskih kultura