Krompirova zlatica je u našem podneblju najznačajnija štetočina krompira. Pojavljuje se svake godine i može potpuno da uništi zasad, a ponekad preleti čak i 40 km u potrazi za biljkama kojima se hrani. Iz ovih razloga je neophodno zaštititi zasade na vreme kako ih ova štetočina ne bi uništila.

Krompirova zlatica (lat. Leptinotarsa decemlineata) je redovno prisutna na svim lokalitetima u velikom broju, a štete na usevima mogu biti ogromne ako se ne preduzimaju adekvatne mere zaštite. Zlatica uglavnom oštećuje nadzemne delove biljke, a nekad se događa da, u nedostatku zelene mase, napadne i krtole krompira. Osim krompira, štetočina napada i paradajz i patlidžan. Ovo je štetočina biljaka iz porodice pomoćnica i veoma je plodna, izdržljiva, proždrljiva, pa lako opstaje u svim vremenskim prilikama.

S obzirom da brojnost insekta zavisi od uslova spoljne sredine (klimatski), zlatica se u našim uslovima javlja u svim lokalitetima, izuzev visokih planinskih područja u simboličnoj brojnosti koja ne prelazi prag štetnosti. Istraživanja su pokazala da larva u toku razvoja pojede oko 30 cm2 lista, a odrastao insekat 120 cm2 lisne mase. Pri temperaturi od 16◦C imago dnevno pojede 259 mm2, pri 21◦C 422 mm2, a pri temperaturi od 25◦C pojede 800 mm2 lisne mase.

Štete pričinjavaju odrasli insekti i larve

Na broj generacija u toku godine utiču vremenske prilike, pa se tako kod nas razvije 1-3 generacije. Na podnebljima do 600 m nadmorske visine obično se godišnje razviju dve generacije, a ukoliko su uslovi povoljni razvije se i treća generacija. Prezimljava kao odrasli insekt u zemljištu, na dubini do 30 cm, u starim krompirištima. Prve prezimele jedinke javljaju se tokom aprila, ali je pojava razvučena i na mesec maj. Do novih krompirišta može da preleti i do 40 km. Ženke su veoma plodne i mogu da polože čak 2.000 jaja. Njihova jaja su narandžasta i obično su položena u grupama sa donje strane lista. Vrlo su slična jajima bubamara koja bismo trebali da sačuvamo u svojim baštama.

Štete pričinjavaju odrasli insekti, ali i larve koji se hrane lišćem krompira i posredno kao prenosnici različitih virusa koji izazivaju oboljenja krompira. Osim krompira zlatice za ishranu koriste paradajz i patlidžan. Životni ciklus mogu da završe i na plavom patlidžanu, dok je lišće paradajza manje pogodno. Na paradajzu može neometano da se razvija ukoliko je paradajz blizu krompira i zlatica se naizmenično hrani na obe kulture. Krompirova zlatica ima malo prirodnih neprijatelja. U ishrani je mogu koristiti jež, krtica i fazan. Grabljive stenice u ishrani koriste jaja zlatice, a efikasna u borbi protiv zlatice je i gljivica Bauveria bassiana. Pripremaju se, takođe, i preparati sa sporama te gljivice koji služe za suzbijanje krompirove zlatice.

Mere zaštite od krompirove zlatice

Kao posledica intenzivne primene hemijskih sredstava, istog mehanizma, zlatica je stvorila rezistentnost prema nekim od njih. Da bismo usporili proces sticanja rezistentnosti zlatice prema insekticidima potrebno je povremeno zameniti sredstvo bez obzira što je dobro delovalo.

Mere suzbijanja krompirove zlatice mogu biti: agrotehničke, biološke i hemijske. Od agrotehničkih najznačajnija je plodored. Moguće je i mehaničko uništavanje na manjim parcelama, a na većim usisavanje specijalnim priključnim mašinama.

Za hemijsko suzbijanje krompirove zlatice postoji širok izbor preparata. Insekticide treba koristititi kad se 30-50 odsto larvi I generacije izleglo, a koriste se insekticidi na bazi tiakloprida, acetamprida, fipronila, imidakloprida, tiametoksama, lufenurona.

Agroinfo.rs

UPORNA ŠTETOČINA KROMPIRA: Zaštitite svoj zasad na vreme!