U Srbiji je oko tri i po miliona hektara obradivog zemljišta koje se sve češće koristi za izgradnju industrijskih zona i stambenih kompleksa. Ova poražavajuća činjenica govori u prilog tome koliko ne vodimo računa o našem najvećem bogatstvu.

Stručnjaci se tome protive, uz podsećanje da je hrana sve skuplja i da plodno zemljište treba imati isključivo poljoprivrednu namenu.

Promene u domaćoj regulativi svedoče da se, posle skoka cena hrane na svetskom tržištu, i u Srbiji pažljivije analiziraju posledice stihijskog pretvaranja poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Međutim, i dalje su evidentni propusti u upravljanju strateškim resursima.

- Imamo ogromne površine zemljišta koje su prešle na korišćenje u industrijske zone, to je približno 11.000 hektara samo u Vojvodini, a na nivou cele Republike Srbije u toku godine ode čitavih 20.000 hektara poljoprivrednog zemljišta za izgradnju raznih infrastrukturnih objekata - naveo je Sima Stokić, građevinski konsultant.

Zemljište u Srbiji je svojevrsni pedološki muzej Evrope po različitim tipovima zemljišta, posebno tip černozem, koje je pogodno za ratarske kulture.

- Jasno je da mora da postoji urbanizam i industrijalizacija i da strateški položaj određuje gde će biti nešto pozicionirano, ali je pre prevođenja zemljišta u drugu namenu odnosno u poljoprivrednu, u neku drugu, potrebno raditi projektne procene. Da se pre promene namene zemljišta konsultuje stručna javnost i da oni budu na neki način donosioci odluke da li će to zemljište promeniti namenu - navela je Marija Ćosić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta.

U Grčkoj su na vreme shvatili da je kvalitetno i nezagađeno zemljište najskuplji prirodni resurs, pa su na manje plodnim oranicama dozvolili da investitori postavljaju solarne panele.

- Sve više kompanija dolazi iz inostranstva i Atine i kupuju zemljište u regionu Tesalije. Reč je o ravnici u kojoj ima mnogo sunčanih dana. Solarni paneli se montiraju na malim poljoprivrednim parcelama, obično na 10 ari, a ugovori traju do 25 godina - rekao je Vasilios Karaulanis iz upravnog odbora Komore Magnezije u Grčkoj,piše RTS.

Zakoni ne mogu baš sve da urede, pa je tim pre od značaja da lokalne samouprave i građani zahtevaju da se za svaku značajniju investiciju napravi precizna analiza o tome šta lokalna zajednica dobija, a šta eventualno gubi.

Agroinfo.rs

FABRIKE I ZGRADE PREGAZILE PLODNE NJIVE: Obradivo poljoprivredno zemljište sve češće prostor za stambene komplekse i industrijske zone