Permakultura je odgovor na ekološku krizu, rešenje za preveliku eksploataciju prirodnih resursa i način stvaranja uravnotežene ljudske sredine. U sebi ujedinjuje načela geografije, botanike, ekologije, dizajna, i sociologije.

Permakultura nudi tehnike i ideje koje usmeravaju ka zdravijem okruženju, kulturi i ljudima a sve se zasniva na permakulturalnoj etici i principima. Konvencionalni načini poljoprivrede (povećan obim upotrebe sintetičkih preparata, mineralnih đubriva i teške mehanizacije, gajenje u monokulturi) jesu rešili probleme manjka hrane u svetu ali još od prošlog veka se održivost ovog sistema stavljalo pod znakom pitanja jer se još od tada pretpostavljalo da može vrlo lako doći do ekološke krize koja će u velikoj meri biti potpomognuta činiocima konvencionalne proizvodnje. Upravo iz ovog razloga su Australijanci Bll Molison i David Holmgreen uveli i definisali termin „permakultura“ odnosno osnove uravnoteženog poljoprivrednog sistema koji se zasniva na interakciji biljaka (voće, povrće, korovi..), domaćih životinja i čoveka kao organizatora.

Ključni problem koje permakultura pokušava da ublaži?

* Oštećena životna sredina odnosno prirodno okruženje
* Devastirana poljoprivredna zemljišta širom svijeta
* Zagađene rijeke, jezera, okeani, zemljišta
* Narušen život ljudi, životinja, biljaka
* Izumiranje životinjskih vrsta

Čovek je najveći izazivač svega pomenutog i čovek sam mora promeniti način življenja kako bi se vratilo zdravlje okolini u kojoj živi, naravno može dati svoj doprinos kao pojedinac ali promene se moraju dešavati na svim nivoima društva. 

Etički principi permakulture:

Briga za zemlju – konkretno briga o prirodnim resursima koji se moraju zaštititi i poboljšati i u kojima se mora uspostaviti ravnoteža. Ovi resursi obuhvataju: floru, faunu,vazduh, vodene površine, poljoprivredna zemljišta. Poštovanje ovih principa  će farmerima omogućiti veću produktinost na duže staze, zaštitu prirodnog okruženja u kojem se odvija život, zaštitu i zdravlje ljudi.
Briga za ljude – znači pripremanje zdrave i sigurne budućnosti za sve, važnu ulogu nose solidarnost, pomaganje, komunikacija i obavezna razmena znanja i veština.
Briga za budućnost – odnosi se na brigu odnosno razmatranje i planiranje budućnosti ne samo 10-20 godina unapred nego znatno više jer buduće generacije znatno zavise od sadašnjeg vladanja njihovih pretaka čiji je zadatak da za sobom ostave najbolje stanje na zemlji.

Permakulturalni principi su: posmatrati i sudelovati, sakupljati i sačuvati energiju (sunčevu energiju, kišnicu), ostvarivati prinos (nagrada za trud), samoregulisati i ostvarivati povratnu spregu, koristiti i ceniti obnovljive izvore energije, ne proizvoditi otpad, dizajn od uzorka prema pojedinostima (gledanje problema sa strane dok se ne dođe do glavnog uzroka), spajanje ne razdvajanje (formiranje odnosa u ekoliškim i društvenim zajednicama), korišćenje sporih i malih rešenja, koristiti i ceniti raznolikost (monokulture nisu u skladu sa ekosistemom), koristiti rubna područja i koristiti promenu na najbolji mogući način.

Intezivni uzgoj domaćih životinja postao je masovno mučenje, dobar deo hrane koji se proizvede je hrana veoma male hranjive vrednosti zbog toga što je u savremenoj proizvodnji uobičajena upotreba hormona rasta, antibiotika, sredstava za smirenje i ostalih veštačkih supstanci. Humani uzgoj životinja rezultira kvalitetnom hranom, prirodnim životom i višestrukim koristima.

Agroinfo.rs/seljak.me

ZNATE LI ŠTA JE PERMAKULTURA ?