Grad Beograd ima veliki poljoprivredni potencijal i namere su da se on u budućnosti što više koristi.

Grad Beograd sa 170.000 hektara obradivog zemljišta ima izuzetno velike poljoprivredne potencijale i u taj resurs moramo konstantno ulagati kako bismo pomogli ljudima koji se bave ovom granom privrede, a u isto vreme dodatno razvijati ekološke koncepte zdrave ishrane i eko-turizma, rekao je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić gostujući u emisiji “Plodovi“ na TV Prva.

Radojičić je podsetio da je nedavno imao priliku da obiđe poljoprivredno gazdinstvo porodice Tabaković u Velikoj Moštanici, u okviru akcije “Gradonačelnik u vašem domu, vama na usluzi”.

– Moji domaćini se osim klasičnom poljoprivredom bave i izradom plastenika, za koje su uvereni da su kvalitetniji od većine na tržištu. Tabakovići imaju 55 ari zemljišta pod plastenicima, a svake godine tehnološki unapređuju svoju proizvodnju. Svake godine proizvedu 500.000 glavica zelene salate, a cilj im je da dostignu dvostruko veću brojku. Imaju tržište i šta god da proizvedu ne postoji problem sa plasmanom robe. U njihovom poslovanju postoji jasan koncept, a razgovarali smo i na temu svega onoga što bi Grad mogao da učini da njihov život i poslovanje učini kvalitetnijim i lakšim. Primera radi, deo puta koji koriste ranije je rekonstruisan, ali je potrebno uraditi dodatnu sanaciju, što nameravamo da sprovedemo u delo. Porodica Tabaković je 2018. godine dobila Nagradu grada Beograda za uspehe koje je ostvarila u oblasti poljoprivrede, pa se može reći da je Grad već prepoznao kvalitet posla koji obavljaju – rekao je Radojičić.

On je istakao da je Grad Beograd ove godine za razvoj poljoprivrede obezbedio 180 miliona dinara u obliku subvencija preko Sekretarijata za privredu, od čega je 30 miliona namenjeno pčelarstvu, 100 miliona za nabavku mehanizacije, 10 miliona za stočarstvo, a 30 za povrtarstvo i voćarstvo.

– Iznos koji Grad obezbeđuje za ovu namenu se konstantno povećava od 2012. godine. Pre nekoliko nedelja obišao sam i jedno uspeđno poljoprivredno gazdinstvo u opštini Surčin. Ova porodica tokom prethodnih ratova izbegla sa svojih ognjišta i dom pronašla u našem gradu. Njihov primer nam pokazuje koliko ljudi svojim radom mogu da postignu i daju doprinos celokupnom razvoju lokalne zajednice. Posebno je važno stimulisati mlade ljude da se bave poljoprivredom. U pitanju su veoma vredni i posvećeni ljudi koji žive od rezultata svog rada – naglasio je gradonačelnik.

Radojičić je podsetio da Beograd zauzima površinu od 320.000 hektara, od čega je 170.000 hektara obradivo zemljište.

– U našem gradu je registrovano 30.000 domaćinstava koja se bave poljoprivredom. U pitanju je ogroman resurs koji bi trebalo razvijati i u koji bi trebalo ulagati. U današnje vreme, kada je koncept zdrave ishrane i ekologije jako važan, kao i ekološki turizam, jasno je da moramo voditi računa o svakom detalju prilikom planova za dalji napredak u tim oblastima. Koncept zdrave hrane, ekološkog turizma i etno-domaćinstava ne može sebi da priušti mnogo svetskih gradova i Beograd će nastaviti da razvija te oblasti – poručio je Radojičić.

Gradonačelnik je dodao da u Beogradu dosta mladih želi da se bavi poljoprivredom kao i da će Grad nastaviti da im pomaže.

– Prilikom konkursa se vodi računa o tome i mladi poljoprivrednici često imaju prednost. Grad Beograd vodi računa i o edukaciji, pa postoji čitav niz edukativnih radionica i drugih načina informisanja ljudi o svemu značajnom za pokretanje porodičnog biznisa, ali i plasiranja proizvoda i uvođenja inovacija u proizvodnju. Postoji i “smart city“ koncept razvoja poljoprivrede, sa nizom digitalnih i “pametnih“ rešenja u ovoj privrednoj grani. Primera radi, Izrael je veoma dobro razvio taj koncept. Mladi ljudi lakše prihvataju koncept digitalnih rešenja u razvoju poljoprivredne proizvodnje, a Grad i država koji daju podršku takvom načinu poslovanja povećavaju šansu da zadrže ljude u poljoprivredi. Sve to svakako mora da bude praćeno adekvatnim razvojem infrastrukture, kako bi ljudi ne samo ostajali, već se i vraćali u domovinu – rekao je gradonačelnik.

Radojičić je istakao da često obilazi sugrađane jer na terenu čuje sve o njihovim problemima i potrebama.

– Na taj način ostajem informisan o svemu što je bitno za sugrađane. Često žele da znaju na koji način mogu da konkurišu za subvencije oko nabavke mehanizacije, ali i unapređenja poljoprivredne proizvodnje uopšte. Zanima ih kako lakše da dođu do pomoći oko protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje, edukacije, ali i kako najlakše doći do izlagačkog mesta na međunarodnim poljoprivrednim sajmovima. Više od 1.700 ljudi je konkurisalo na gradskim konkursima koji su vezani za poljoprivredu – rekao je Radojičić.

Prema njegovim rečima, pravilan razvoj grada je od velike važnosti i nema alternativu.

– Imamo veliki zamah u građevinskoj industriji, na šta smo veoma ponosni, a veliko zadovoljstvo predstavlja činjenica da je Beograd investicioni centar ovog dela Evrope. Strani investitori žele da ulažu, vidimo da se u svim delovima Beograda gradi. Kvalitet života mora da bude isti za sve grašđane, bilod a oni žive u centralnim ili rubnim gradskim opštinama. Poljoprivredom se najviše bave stanovnici rubnih opština – Lazarevca, Mladenovca ili Grocke, ali i neke centralne gradske opštine se mogu pohvaliti poljoprivrednom proizvodnjom, poput Palilule ili Voždovca. Beograd je jedan od retkih gradova koji na svojoj teritoriji ima površine sa zasađenim vinogradima, na šta smo posebno ponosni. Moramo dodatno razvijati poljoprivredne potencijale grada i voditi računa da ne narušimo balans između urbanog razvoja i očuvanja zelenih površina.

Poljoprivreda je oblast u koju moramo ulagati, moramo poštovati svakog sugrađanina koji se bavi ovim poslom, jer je to naša najveća snaga – poručio je Radojičić.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Planirana još veća ulaganja u poljoprivredu grada Beograda