Kada je u pitanju poljoprivreda u našoj zemlji, podaci pokazuju da je veoma mali broj mladih koji se bave ovom privrednom granom. Najveći broj je onih koji su u starosnoj dobi 55-64 godine, a podaci pokazuju da je čak veliki udeo onih poljoprivrednika koji imaju preko 65 godina i koji su primorani da i dalje rade najčešće zbog odsustva ili niskih penzija.

Iako se u evropskim zemljama udeo mladih u poljoprivredi povećava, to nije slučaj sa Srbijom. U EU, na primer, mladi poljoprivrednici čine 8% ukupnog  broja poljoprivrednih proizvođača. U Češkoj i Poljskoj taj procenat je daleko veći, dok je u našoj zemlji situacija dosta lošija. Mere koje država treba da sprovede, trebalo bi da deluju tako da što više mladih ostane na selu baveći se poljoprivredom, ali i da mladi iz prenaseljenih gradova započnu svoj biznis i život na selu.

Po pravilu, mladi poljoprivrednik je proizvođač koji ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, u aktivnom je statusu i starosne dobi 18-40 godina.

Iz Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika se na sve načine trude da se mere podrške poljoprivrednicima, koje je kreirala naša zemlja, dovedu u neki prihvatljiv okvir i kao takve sprovedu zaista pomažući poljoprivrednicima koji se već bave proizvodnjom i svima onima koji tek žele da započnu svoj posao. Iz udruženja žele da pokažu da se zaista može živeti na selu i da se pokretanje biznisa isplati. Naglašava se da nema konkretne oblasti u poljoprivredi za koju su mladi najviše zainteresovani. Primera radi, mladi se u južnoj Evropi najviše bave voćarstvom, u Finskoj stočarstvom. Kao vrlo bitno se naglašava i to da u Evropi mladi poljoprivrednici čine 8 posto ukupnog broja poljoprivrednika, a u Srbiji je taj procenat znatno niži, svega 4,7%.

Treba menjati svest i ugao gledanja

Život na selu se i dalje posmatra sa jednom dozom otpora ili kao nešto što nije u „trendu“. Istina, mogućnosti za zaposlenje u gradskim, industrijskim, sredinama su veće, međutim ni ovo nije idealno rešenje. Mnogi  odlaze u grad „zaslepljeni njegovim svetlima“ bez obzira na to da li su zaista adekvatno plaćeni za nivo svog obrazovanja ili se, vrlo često, radi o sloju stanovništva niskog stepena obrazovanja koje i ne može da očekuje neku pristojniju zaradu. Ovaj proces odlaska radne snage sa sela i prenaseljenosti gradova je ispraćen kroz Luisov model dualne ekonomije koji objašnjava da odlazak ruralnog stanovništva u industrijske zone neće imati nikakve posledice po selo i čitav sistem sve dok bude dovoljan broj poljoprivredne radne snage koja ća proizvoditi hranu za čitavu zemlju. Međutim, u jednom momentu može doći do „kolapsa“ kada će se broj seoskog stanovništva toliko smanjiti da neće biti moguća proizvodnja pređašnjih količina hrane zbog čega će cena hrane rasti, a gradsko stanovništvo će potom tražiti povećanje svojih primanja, što će usporiti razvoj industrije, a time i rast i razvoj celog sistema. Ukratko, u ovome se ogleda značaj poljoprivrede kao okosnice svake ekonomije, bez koje bi ta ista ekonomija bilo koje zemlje propala bez udela primarnog sektora. Odavde proizilazi da „poljoprivredna i industrijska revolucija uvek idu zajedno“. U momentu kada shvatimo da poljoprivreda i poljoprivrednici proizvode ono što je jedino potrebno za nesmetano funkcionisanje, a to je hrana, možda ćemo iste ove ljude više ceniti ili se i sami posvetiti zdravijem životu i životu na selu. Istina je, ukoliko se radi pametno, da se od poljoprivrede itekako može lepo živeti kod nas.

Situacija izazvana pandemijom korona virusa je, zapravo, odličan primer. U momentu kada je sve bilo zatvoreno i kada je jedino postojala mogućnost rada od kuće, mnogi ljudi iz gradova i solitera su pohrlili u prirodu i na selo, na „slobodu“ i čist vazduh. Mnogi od njih su kupili svoj parcele gde su potom počeli redovno da dolaze svakog slobodnog momenta.

Iako je istina da je za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju potrebno predznanje, odlično razrađen biznis plan i ljubav prema poslu i ovakvom načinu života, nije istina da se mladi ne interesuju za započinjanje jednog porodičnog posla i osnivanje porodice na selu. Potrebni su, međutim, adekvatni programi podrške koje bi država sprovela.

Finska ima dobar program podrške mladim poljoprivrednicima

Finska ima veoma dobro razrađene programe i planove koje koristi da zadrži mlade u seoskim, razuđenim delovima pametno koristeći u te svrhe fondove Evropske unije. Takođe, ova zemlja ima odlične programe koji se tiču brige o starijim poljoprivrednicima. Poljoprivrednik iz Finske, Juha Tehno objašnjava ovaj sistem na sledeći način:

- Naša politika pre 20 godina bila je okrenuta ka tome da se sistemski poradi na ovom polju. Bez obzira što smo članica EU, fizički gledano smo udaljeni od ostatka Unije. Ono što mi radimo jeste da imamo odličnu pomoć kada je reč o investicijama za mlade farmere, kao i start up pakete. Obezbedili smo dobar socijalni program za starije farmere. Oni mogu da se opredele da odu ranije u penziju i da ostave mladima prostor da se bave poljoprivredom. Nismo zadovoljni procentom od 8,4 mladih u poljoprivredi. Težimo da taj procenat bude oko 15 posto. –

U Češkoj situacija nije zadovoljavajuća

Češka pokušava da motiviše mlade da se bave poljoprivredom, međutim broj onih koji se bave poljoprivredom smanjen je za 40% u poslednjih 16 godina. Iako od ukupnog broja poljoprivrednika u ovoj zemlji mladi do 35 godina čine 12 posto, najbrže rastuća grupa je starosne dobi od 65 i više godina, a oko 40% poljoprivrednika ima 50-64 godine. Zbog toga se predviđa da će ovakav trend, ukoliko se nastavi u budućnosti, dovesti do toga da će do 2025. godine 30% ljudi otići iz poljoprivrede.

Poljska je najbolje iskoristila sredstva iz fondova EU

Najveći napredak u razvoju poljoprivrede poslednjih godina ima Poljska i to zahvaljujući novcu iz evropskih fondova. Ovi predpristupni fondovi se u Poljskoj realizuju od 2003. godine kada su nadležni apelovali na poljoprivrednike da što više koriste ova sredstva kojih ima mnogo. Iz nekog straha ili drugih razloga, poljoprivrednici ih nisu koristili. Danas je situacija potpuno drugačija, pa sada u Poljskoj ima nekoliko hiljada poljoprivrednika koji bi želeli da koriste ova sredstva, ali sredstava nema dovoljno. SEPARD program je bio najbolji evropski fond koji je pomogao mnogim poljoprivrednim proizvođačima da iskoriste raspoloživa sredstva na dosta jednostavniji način nego što je to slučaj danas. Danas u ovoj zemlji vlada potpuno obrnut trend od onog od pre 20 godina, pa tako sve više ljudi želi da se vrati na selo i tamo živi. Problem predstavlja izuzetno visoka cena zemljišta.

Nadležni u Srbiji uveravaju da će mladi poljoprivrednici imati i ubuduće podršku države i da ove godine mogu da ostvare pomoć i do 70% uloženog novca za investicije u intenzivnu proizvodnju. Za započinjanje biznisa za start up program se avansno mogu dobiti sredstva u visini od oko 10.000 evra. Neophodne su, kažu, sugestije i nove ideje mladih kako bi se mere podrške što bolje koncipirale. Takođe, osim proizvodnje primarnih proizvoda, neophodno je proizvoditi proizvode višeg stepena prerade, koji će samim tim biti vredniji, i to je ono na čemu treba da bude fokus.

Agroinfo.rs

Poljoprivredom se u našoj zemlji bavi manje od 5% mladih, a evo kakva je situacija u inostranstvu