Гајење домаћих гусака је због меса, масти, јаја и перја које је јако цењено, а добија се чијањем. Држање гусака је најчешће на подручјима уз реке. Храни се пашом, као главном храном. Отпорна је животиња.

За одгајање је потребно је имати пашњаке и ливаде, а мора имати и довољно свеже воде за пиће. Парење је у јануару или фебруару. Иде око 5 женки на једног мужјака. Носи најчешће од 10 до 15 јаја, али то зависи од старости и расе.

Несивост расте до треће, четврте године несивости. Добро лежи на јајима, и добар је родитељ. Инкубација јаја је око 30 дана. У пролеће даје највише јаја. Плодност јој је од 8 до 10 година, али животни век јој је дужи. Полна зрелост наступа од 9-12 месеци старости. Најбоље репродуктивно време је од 2 до 4 године. У приплоду је тежине 4 – 5 кг, а када је утовљена 6 – 7 кг. Може дати око 200 до 300 кг квалитетног перја.

Полове гуске је јако тешко разликовати, али их се у одраслијој доби разазнаје по величини (мужијак је крупнији) и боји гласа (мужијак има висок и пиштав глас), а и тако што се притисне анус са стране, па се код мужјака појављује пенис. Гушчићи су снажни, брзо напредују, па за пар месеци могу достићи око 5 кг тежине зависно од исхране. Питома гуска је бела, сива и шарена. Гуске имају особину да грицкају све око себе, па се мора водити рачуна да не оштете младе воћке. Ради те особине могу се користити као чистачи терена. Пасмине гусака деле се према тежини. Постоје расе: тешке, а ту спадају тулушка и емденска гуска, средње тешке и то су померанска, рајнска, домаћа, кинеска гуска и лаке, тј. италијанска бела гуска.

Начини држања гусака (производња гусака)
Гуске се могу држати на екстензиван, полуинтензиван и интензиван начин.
Екстензиван начин је прикладан за дворишта, мали број, за сопствене потребе. Гуске несу и седе на јајима на одређеном месту. Када се гушчићи излегу одлазе са гускама на пашњак и хране се травом. Тамо остају до јесени. Прихрањују се са врло мало житарица или крмне смеше. Потом се затварају у оборе с надстрешницом и на дубокој стељи . Три до четири седмице се дохрањују (250 – 300 грама житарица на дан). Тов траје 30 –так седмица и треба достићи тежину 7 кг.

Полуинтензиван начин држања подразумева контролисане услове. То значи да се гушчићи дрзе у загрејаној до месец дана старости и хране се концентратом. Након лежења гушчићи се држе у загрејаном простору до доби од месец дана, а додаје им се и зелена маса коју једу из јаслица. Након тог периода селе се у објекте са испустима и ту остају до 2,5 месеца старости . Затим иду на пашњаке и дохрањују се крмном смешом. Тов укупно траје 16 седмица и требају достићи тежину 6 кг.

Интензиван начин је узгој гусака у савременим објектима. Поштују се сви хигијенско-технички, микроклиматски услови и исхрана са избалансираним крмним смешама.

Исхрана гусака
Правилна исхрана гусака обезбеђује оптималну производњу расплодних јаја. Разликује се пет фаза: период одмора, припремна фаза, први период производње, период присилног одмора, други период производње. У различитим фазама и исхрана гусака је различита. И то утиче на повећање тежине.

Размножавање и носивост гусака
Ради довољне оплођености и квалитета јаја за насађивање мора се обратити пажња на однос полова. Једном гусану се додељује 3-5 гусака. Јато треба формирати месец дана пре парења, да би се партнери одабрали. Ако се уочи слаба оплођеност јаја, треба издвојити из јата оне мужијаке који се не паре. Несивост почиње око 20.јануара , а максимална је у фебруару. Несу са паузама по пар дана. У првој години је најмања несивост.

Насађивање јаја
Квалитет јаја зависи од особина јаја. Неподесна јаја за инкубацију се одвајају, а то су: јаја са неправилним обликом и величином, љуска неједнака и груба, са два жумањка, напукнута, са крвавим флекама. Да би инкубација и лежење било успешно потребна је оптимална температура и влажност ваздуха, проветравање, окретање и прскање јаја.

Треба припремити објекат пре усељења гушчића тј. очистити, дезинфиковати и загрејати. У загрејаном простору гушчићи се држе од 15-30 дана.
Исхрана гушчића се заснива на зеленој крми и концентрату, а за тов их треба хранити готовим крмним смешама богатим беланчевинама да би брже добијале на тежини.

Кљукање гусака
То подразумева присилно храњење и може се радити руком, левком (најбоље), машински. Тако се хране два пута на дан. Претходни оброк треба бити пробављен. Мора се обезбедити питка вода и каменчићи. Најбоље је кљукати са зрном кукуруза претходно намоченим 24 сата. Када се процеди дода се уље и со затим се храни.

Исплативост производње гусака

Кљукањем се најчешће повећава тежина џигерице, а она је веома цењена на трпези. Зависно од врсте, џигерица може тежити и до 1 кг. У ЕУ један кг гушчије џигерице кошта око 300 еура у малопродаји. Осим ње, добија се одлична маст и доста меса које се може и сушити. Перје гусака је такође веома цењено, нпр. Јапан годишње увози 5-7 тона. Од једне гуске, са четири черупања годишње, може да се добије килограм квалитетног перја. Држањем 100 гусака може да се обезбеди месечна зарада од 200 еура. Фарма од 1.000 гусака кошта око 6.000 еура . Сада је узгој гусака запостављена производња.

Izvor:seoski poslovi

Савети за узгој гусака