Тов ћурака – У току това потребно је обезбедити одговарајуће услове у погледу подног простора, квалитета простирке, температуре, осветљења, вентилације и влажности ваздуха. У односу на пилиће, ћурићима је потребан већи простор већ самим тим што су знатно крупнији.

За једно ћуре потребно је три пута више простора него за пиле, тј. 5,5-6,5 грла по квадратном метру простора. Простор у који се стављају млади ћурићи треба бити адекватно загрејан, за разлику од пилића којима је по уношењу у објекат потребна температура од 28-35 степени Ц, ћурићима је неопходно обезбедити температуру од 35-38 степени Ц. У ту сврху користе се електричне грејалице, тј. вештачке квочке (на нивоу 5 цм изнад површине простирке). Температура испод вештаћких квоћки постепено се снижава са узрастом ћурића, просечно за 3 степена Ц недељно и са навршених 5-6 недеља обићно нема потребе за коришћењем вештачких квоћки. Ради смањења трошкова загревања, тих првих 5 недеља, ћурићи се држе само у првој половини објекта која је одвојена од остатка преградама од лаког материјала. Са порастом ћурићи могу да поднесу и ниже температуре, али је најповољније да температута у објекту буде од 20-22 степена Ц, јер се тиме обезбеђује најмања потрошња хране за кг прираста.

Тов ћурака – интензиван тов за економску добит
У првим данима по уношењу у објекат ћурићи су осетљиви и на низ других фактора околине – промају, влагу, хладну подлогу… Дубока простирка од одговарајућег матријала служи као изолациони слој између ћурића и хладног бетонског пода а истовремено и као материјал који прима или упија измет и влагу.

Материјал који се користи за простирку НЕ сме бити буђав и пожељно је да се састоји од нешто крупнијих делића, како га ћурићи не би гутали. У ту сврху најбоље користити дрвену шушку ( хобловину ), јер је она довољно хигроскопна ( упија добро воду ), не слепљује се, довољно је чврста и на њој је ћурићима удобно. Препоручљиво је да се испод вештачких квочки преко простирке стави нека хартија ( џакови од хране ) која се склања после дан два када се запрља и на тај начин се простирка ?ува од сувишног прљања првих дана када је концентрација испод вештачке квочке и највећа. У току това простирку треба повремено пажљиво растресати, потом додавати нов и чист слој тако да пред крај това слој простирке достигне дебљину од 15 цм.

Оптимална влажност ваздуха у тову ћурића треба да износи од 65-75%. Претерано висока или ниска влажност штетно се одражава на производност и здравствено стање ћурића у тову. Ако је повећана влажност ваздуха, ћурићи се нелагодно осећају, слабије узимају храну, често оболевају органи за дисање па се понекад чује и кркљање, а ако је уз то још повећана и температура онда постоје веома повољни услови за развој врло штетних, патогених микроорганизама. Већа релативна влажност избегава се повећаном вентилацијом, која уклања сувишну влагу из ваздуха. На другој страни, за време јако топлих и сувих летњих дана, претерано сув ваздух може довести до дехидрације (исушења) једнодневних ћурића (па и њиховог угинућа), а код старијих грла проузрокује канибализам и обољење органа за дисање. У таквим случајевима да би релативну влажност одржали на одговарајућем нивоу (бар 65 %) простирку треба до извесне границе попрскати водом.

Свеж и чист ваздух је неопходан за успешно одгајивање ћурића и одржавање простирке у добром стању. Због тога, објекти за тов морају да имају добру вентилацију тј. да могу лако, добро и брзо да се проветравају а да се при томе у њима не ствара промаја.

У пракси постоје два типа вентилације, природни и вештачки. Природна вентилација заснива се на принципу разлике температура у објекту и ван објекта. У индустријској производњи бројлерских ћурића углавном се користи вештаћка вентилација. Она се постиже употребом вештачких и безшумних вентилатора, помоћу којих се регулише измена ваздуха по жељи.

Осветљење објекта за тов ћурића је такође један од важнијих фактора у производњи бројлерских ћурића. Савремени објекти се праве без прозора, јер се на тај начин боље регулише и режим и интензитет осветљења, мада се у нашим условима производње још увек у доброј мери заступљени и објектиса прозорима. У товилиштима без прозора дужина и интензитет осветљења могу се успешно регулисати коришћењем вештачког (допунског) осветљења. Првих неколико дана по уношењу ћурића у објекат, потребно је непрекидно, јако светло, око 15 W на 1 м2 површине пода. После почетне фазе (периода прилагођавања) дужина дана може бити 14, ређе 20 часова (или се прелази на природни дан), док се интензитет осветљења постепено смањује на 2,5 W, односно на 1 до 1,5 W/м2 подне површине. Треба нагласити да распоред осветљења у објекту треба да буде уједначен, што се постиже правилним размештањем сијалица. Јачина сијалица би требало да буде 40 W, или евентуално 60 W.

agroinfotel.net

Тов ћурака – интензиван тов за економску добит