Novac iz evropske kase namenjen razvoju ruralnog turizma u Srbiji

Evropska komisija je nedavno odobrila akreditaciju novih IPARD mera Republici Srbiji. Reč je o Meri 7, koja se odnosi na podršku ruralnom turizmu,  U okviru Mere 7 moći će da konkurišu poljoprivrednici koji planiraju izgradnju novih, autentičnih turističkih objekata, igrališta i sl,, kao i investicije za održavanje postojećih objekata i kupovinu različitih mašina.
Prema informacijama koje su dostupne u Upravi za agrarna plaćanja, za Meru 7 biće izdvojeno više od milijardu dinara. Poziv za ovu meru trebalo je, prema rasporedu objavljenom na veb-stranici Uprave, da bude raspisan 16. marta. Međutim, situacija sa korona virusom ga je odložila. Ukoliko se stanje normalizuje, upućeni kažu da bi do raspisivanja ovog poziva moglo  da dođe već u maju.
Na šta tačno mogu da računaju oni koji budu aplicirali za ova sredstva, bilo je govora na onlajn obuci, koju su nedavno organizovali Nemačka razvojna banka KfW, švajcarska kompanija Business & Finance Consulting (BFC),  Eduka Plus iz Niša i Smart IPARD iz Novog Sada.
– Za sredstva iz Mere 7, koja podrazumeva diverzifikaciju ruralne ekonomije, odnosno proširenje privrednih delatnosti na selu, mogu da se prijave poljoprivrednici i članovi njihovih domaćinstava koji se bave poljoprivrednim ili nepoljoprivrednim aktivnostima na selu. Do završetka investicije korisnici sredstava moraju biti registrovani u skladu sa zakonom o turizmu. Korisnici sredstava u okviru ove mere mogu biti i mikro i mala preduzeća iz ruralnih područja, objasnio je Slobodan Teofanov iz agencije Smart IPARD.
Što se tiče kriterijuma prihvatljivosti, oni ograničavaju veličinu smeštajnih kapaciteta na najviše 30 ležajeva. Ukoliko se korisnik opredeli samo za pružanje usluga pripremanja i usluživanja hrane i pića, njegov kapacitet ne može biti veći od 50 osoba. Naravno, ovi objekti se ne smeju nalaziti u gradskim, već u ruralnim područjima.
Objekat koji će služiti za pružanje turističkih usluga mora biti kategorisan kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Pritom, kuće koje će služiti za pružanje ugostiteljskih usluga treba da budu u skladu s odgovarajućim graditeljskim nasleđem. Na primer, šumadijska kuća, planinska kuća, vajat, salaš i slično. Iako ovo još ne postoji kao zvaničan uslov, pošto je u toku usaglašavanje pravilnika za ovu meru sa Briselom, Teofanov pretpostavlja da će biti upravo tako. Svoje uverenje temelji na iskustvima drugih država koje su već prošle ovaj put. 
Kada su u pitanju prihvatljivi troškovi, odnosno za šta će novac moći da se utroši, mogućnosti su velike. Zainteresovani će moći da apliciraju za sredstva namenjena izgradnji novih, autentičnih turističkih objekata, ali i za održavanje postojećih seoskih objekata. Moći će da IPARD sredstvima kupuju mašine i opremu, namenjene za unapređenje turističke ponude. Moguća je izgradnja igrališta i kupovina opreme koja se koristi na njima. Takođe će biti moguće aplicirati za izgradnju pogona za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i slično.
Ukoliko se na konkurs prijavi veći broj aplikanata, pribeći će se bodovanju. U tom slučaju blagu prednost će imati mlađi od 40 godina i žene. Investicije koje se sprovode u planinskim regionima takođe će, po tom osnovu, dobiti dodatne bodove. Aplikanti koji imaju završen neki vid obuke u turizmu biće u blagoj prednosti, kao i oni čiji projekat podrazumeva otvaranje novih radnih mesta.
Korisnik iz IPARD programa može dobiti povraćaj i do 65 odsto sredstava, dok preostala mora nabaviti sam, bilo iz sopstvenih izvora, bilo podizanjem kredita. Minimalan iznos prihvatljivih investicija je 5.000 evra, a maksimalan  300.000 evra. Maksimalna podrška koju jedan korisnik može dobiti  u ovom IPARD programskom periodu, koji traje od 2014. do 2020. godine, jeste 400.000 evra.
Teofanov naglašava da je osnovna razlika između nacionalnih i IPARD mera to što se za sredstva iz republičkog budžeta konkuriše s računom, dok se za dobijanje novca iz evropske kase prilaže predračun. Bitno je i da onaj ko čeka na IPARD sredstva ništa ne počinje da radi dok ne dobije zeleno svetlo od resornog ministarstva. Maksimalno čekanje na odgovor, prema zakonu, može da traje najviše devet meseci.
Od sledeće godine nas očekuje novi programski period, odnosno IPARD 3. Izvesno je da će u ovom periodu biti akreditovana Mera 4, koja se odnosi na zaštitu životne sredine i organsku poljoprivredu. Takođe i Mera 5 – za implementaciju LEADER pristupa sa ciljem razvoja civilnog društva i jačanja socijalnog dijaloga u ruralnim sredinama.

Izvor: Poljoprivrednik, Novi Sad

Dobre vesti za seoski turizam