Upotreba ove gljive seže daleko u prošlost, kako u ishrani , tako i u lekovite svrhe. Japanci je zovu eliksirom života i koriste je svakodnevno u ishrani svežu, kao salatu ili kuvanu u jelima i čaju.

Šiitake – Lentinula edodes -  zbog svoje lekovitosti, 80-tih godina dvadesetog veka šii take je prihvaćena i u zvaničnoj medicini u Japanu, u Kini poznata kao ko-ko ili hoag-ko. Gljiva  sadrži proteine, lipide, ugljene hidrate, minerale, pre svega kalcijum, fosfor, gvožđe, bakar, magnezijum, cink, mangan i drugo. Sadrži vitamine B2 i C, kao i ergosterol, provitamin vitamina D. Micelijum sadrži 30 enzima i 10 aminokiselina, a zrela gljiva sve esencijalne aminokiseline u optimalnom odnosu.

Pomaže kod tumora debelog creva, jetre, dojke i pluća. Ne deluje direktno na tumor, ali u organizmu stimuliše produkciju intrleukina 1 i 2, koji dalje, složenim hemijskim procesima stimulišu stvaranje makrofaga, prirodnih ćelija – ubica tumora. Do takvih zaključaka došao je profesor Goro Chihara, sa japanskog nacionalnog instituta za rak. On je posvetio veliki deo svojih istraživanja proučavanju lekovitosti ove gljive. U njegovim, ali i u radovima drugih stručnjaka, pominju se i druga dejstva na poboljšanje zdravlja.

Povećanje imuniteta organizma je drugi značajan kvalitet ove gljive. Ona stimuliše produkciju interferona u našem organizmu. Korišćenjem 9gr suve šitake dnevno, snižava se holesterol za 15% u roku od 7 dana. Takođe stimuliše stvaranje antitela na hepatitis B, a u kombinaciji sa drugim gljivama može da reguliše nivo triglicerida u jetri.

Kao preventiva i za poboljšanje stanja organizma, šii take je veoma značajna za jačanje imuniteta kod osoba koje su iscrpljene poslom, kod hroničnog zamora i groznice. Od micelija i cele gljive za kliničku upotrebu prave se farmaceutski preparati u obliku injekcija, tableta, sirupa i tonika. Uobičajena doza kao preventiva je 0,5 do 1gr suve gljive dnevno.

Šitake pripada grupi delikatesnih jestivih gljiva zbog svog egzotičnog mirisa i ukusa, ali kod nekih ljudi može izazvati alergiju, koja se povlači nakon prestanka konzumiranja gljive. 

Čaj od šiitake, prema japanskom makrobiotičaru Mičio Kušiju, priprema se na sledeći nacin: potopi se jedan šešir šitake gljive u dve šolje vode na jedan sat. Zatim se iseče i malo posoli, pa se kuva 20 minuta. Čaj se procedi i pije po pola kafene šoljice odjednom. Dršku ne treba odbaciti – nasečena se može dodati u jelo kao začin.

Agroinfo.rs/zemlja.rs

ŠIITAKE: Koja je snaga i delotvornost ove gljive