Postoje izvještaji koji kažu kako konzumacija jestivih gljiva iz roda puhara zaustavlja bolove i imaju brojna druga korisna svojstva na naš organizam. U nastavku govorimo o tikvastoj puhari.

Tikvasta puhara (lat. Lycoperdon perlatum) je jestiva gljiva iz familije Agaricaceae. Smatra se da latinsko ime roda potiče od reči lykos (vuk) i reči perdon (gas) ili reči perdo (uništavam), zbog verovanja da ova gljiva raste iz vučjeg izmeta. Epitet perlatum označava da je široko rasprostranjena.

Narodni naziv, tikvasta puhara, duguje izgledu svog plodonosnog tela, koje podseća na tikvicu. Prvi put je opisana 1796. godine od strane južnoafričkog mikologa Kristijana Hendrika Persuna.

Karakteristike

Plodonosno telo je širine od 2 cm do 6 cm, a visine od 3 cm do 8 cm. Sastoji se iz gornjeg plodnog dela (glave), koji je loptastog oblika i donjeg sterilnog dela, odnosno drške. Glava je okruglasta do blago spljoštena i na njenoj površini su gusto raspoređene kratke, bele bodlje, koje se pri dodiru mrve i lako otpadaju. Na mestima gde bodlja otpadne, često ostaje ožiljak u vidu mrežice. Unutrašnjost glave predstavlja glebu, koja je kod mladih primeraka bela i čvrsta, a potom postaje žuta i sunđerasta, da bi kod zrelih primeraka bila smeđe boje i praškasta (zbog spora). Drška je dimenzija 3-8 x 1,5-3 cm. Kratka je, valjkastog oblika, pri osnovi sužena i glatka, odnosno ne poseduje bodlje.

Stanište

Tikvasta puhara se javlja od ranog proleća do kasne jeseni tokom kišnog perioda na mestima koja duže zadržavaju vlagu – parkovi, livade, šuma i proplanci. Izuzetno česta i rasprostranjena vrsta, češća u nizijskom pojasu. Kako je tivkasta puhara specifičnog oblika, zamena s drugim gljivama je teško moguća, osim sa vrstom Lycoperdon saccatum koja je takođe jestiva i dobrog kvaliteta. U svakom slučaju, budite oprezni.

Jestivost i korisna svojstva

Gljiva je jestiva samo dok je mlada, odnosno dok je na prerezu i plodište (gleba) bele boje. Drška se ne konzumira. Blagog je ukusa i slabe i prijatne arome. Dobar su izvor proteina. Pre pripreme za jelo, potrebno ju je oljuštiti, odnosno ukloniti peridijum. Može se jesti čak i sirova. Uglavnom se koristi pržena ili kao dodatak supi, umesto knedli. Nije pogodna za sušenje i kiseljenje. Neki izveštaji govore da gljive iz roda puhara zaustavljaju bolove,  tj. navodno su dobre za lečenje bolova u želucu, smanjenje znojenja i kašlja, ali i za zaustavljanje krvarenja.

Agroinfo.rs

Tikvasta puhara: Gljiva jestiva dok je mlada i bela